Prosvetni glasnik

214 ДУХНАСТАВЕ / спојено : „гл.уво-неми. л А за што? — За то што не могу да влушају, кад други говоре. Слушање је дакле први, да не речемо и најважнији, услов за говор и језик. Познато је пак, да деца још не умеју да слупгају. Зато је у љих још врло тешко да споје реч коју чују с представом коју већ имају. (Отуда и оно споро сећање код деце, кад их неко на шта нодсећа). Очевидна је дакле потреба, да децу треба вежбати и у томе. Деца, која су вежбана / овоме, способна су да прате човека и кад пм најбрже нешто прича, и сама се увек врло брзо сећају свега. Напротив деца, која не умеју да слушају, изгледају врло блесава, и ако мало убрзате у говору, можете пх помести тако, да само блену, као сточица. Велика је дакле разлика не само за говор, језик, већ и за цело умно образовање, да ли деца умеју да слушају или не. 0 томе нам извештаји још мање говоре. Од свега што можемо наћи, то је ово. Известилац неготинских основних школа за 18 80 и 1881 вели:.... Извежбаиост свију чула код деце једва нађох у нет •— шест учитеља питомаца учитељске школе. У осталих школских посленика: ако је извежбано око није уво; ако је уво — није око, такнуће, итд " И то је све. Па шта сад да речемо о томе? Ако имаднемо на уму што изасланик пиротски вели, да је механизам тако нреузео мах да је „свест праву потискао — потиснуо је у несвест," и „да изгледају жалосни и учитељ и деца и цела околина," па видимо, да се готово сви изасланици у томе у главноме слажу, но свима предметима скоро, онда се нећемо ни мало сумвати да нзведемо закључак и речемо : да је намерно вежбање у слушању у нас још управо ствар неиозната. 3. 0 читању већ имамо извештаја повише. Без сумње то је пајвеће једно добро, једна највећа вештнна, што. школа може дати. По себи оно само није никако добро. Алн је једно од највећих и најоиштијнх срестава да се до самога добра дође. То је добро опо, што у себи садржи оио што се чита. За то читање само, без онога тнто оно садржи, и не вреди ништа. Подајте једноме да чита немачки, којн не зна немачки, или подајте сељаку, који је пнсмен, да чита вишу Математику, или Механику, или Психологију. Филозофију , итд. па ћете видети шта вреди само

II ВАСПИТАЊА

читање без садржине његове. „Читање с разумевањем," траже педагози. Разумевање иа читање, тражи Психологија и Природа. И кад се обазремо на ту важност читања, онда нам неће бити чудо, што оно у свима законима свих основних школа, па и средњих ннжих, свагда стоји на првом месту. „ Читати, писати и рачунати,« то су били ирви задаци свих започетних школа до данас. Исто тако, неће иам бити чудо, ако по млогим школама нанђемо, да је оно анеорбовало готово сву осталу наставу из језика, те да се све свело само на читање. Сад да видимо шта кажу извештаји. Изасланпк за смедеревски, крагујевачки и крушевачки округза 1879годинувели: „Коли"о се више настојава, да деца умеју познаватч и разликовати речи, толико се мање иажња обраћа техници читања. Ретко је читање тачно, а читање с разумевањем (логично) и читање леио (естетично) по готову се иселило из наших школа." (Као да га је некад бпло) Изасланик за округ београдски вели : „Само у најбољнм школама умеју деца и да мисле о ономе што читају. На много места још и сад се чита певајући, из чега се види, да заједнички читају. Овако радећи и не могу мислити о ономе што прочитају. Поред тога обично долази још да деца не назе на свако нисме у речи, коју читају, него загледају само прво, иа ће рећи ма коју реч, која се ночиње писати истим писменом. . . Изасланик за округ рудпички 1880 вели : „Исто тако, слаба се паагња поклања правилном читању." Изасланик за округ јагодински каже: „Највећа је мана што се чита иевајућп. С тога (?) млога деца не разумеју оно што су прочитала или ако знају нешто, то је само повторавање онога што су ирочитала на иамет. Где што још и то, што деца не иазе на свако писме у речи коју читају, већ само на прво иа изговарају често погрешно (сасвим) другу реч." Ово иоследње спомињу још неколико изасланика. Изасланик за округ крушевачки вели : „Читање је више механично, течно, него логично; естетичнога, готово и нема. Тек мало је школа, у којима деца и мисле о оном што читају." Изасланик алексиначки вели „требало би обратити већу нажњу на правилно и естетично читање," а то ће значити да није било довољно обраћена.