Prosvetni glasnik

222

В А С П И Т А Љ Е

КАО НАУКА

помета, па ипак у неким случајевима је правилно, кад се најпре само наговести прави смисао. Негато напредоваљем у учењу, а нешго опет враћањем на познате етвари, поред свег оскудног разбора, раздични појмови додазе доцније један другом у помоћ и узајамно се објашњују, те тако оно, што је најпре било магловито и нејасно, разведри се и постане јасно. При научном или рационалном објашњавању, т. ј. у правој науци, прекидање реда или поступности најјаче се осећа. Ако узмемо разноврене Факте, предмете н утиске заједно, без икаква објашњавања, класишицирања или сравњавања, онда нам ту није потребан никакав ред. Да ли ћемо ми најпре видети водопад или воденицу, то је савршено свеједно. Исто тако, кад се наше васпитање поглавито састоји у учењу имена, онда не може бити ни говора о каком реду, којим то учење мора да иде. Због тога је тешко одлучити између две приповетке или две несме : која треба да се узме пајпре, која после. По што је прва настава већнном без чврете везе, емпирчка, чисто стварна и служи као припрема, то изгледа, да нема велике вредности и утицаја : шта ће се пре, а шта после увети. То се обично решава према приликама, и према интересу, који ученик има за овај или онај нредмет. Дух запамти оне предмете, који му се на подесан начин даду, па било то у школи или ван ње. Али учитељ мора потпуно разумеватп последњу цељ свога рада, и према њој све и удешавати. Он се мора обазирати при раду на свезу у свима представама и појмовима, које ученицима даје ; он не сме истискивати оне везе, које знању дају научан облик. Чим учитељ ово узме за цељ свога рада, онда је тим и његов положај одмах промењен. Он сад мора радити са свим доследно по научном плану. Историјске приче, приповетке, песме,

нутониси, описи појединих места и ствари, описи животиња и биљака — све су то ствари мешовите природе. Ту има и оних ствари, које се са свим лако могу разумети, а и оних, које нису добро разЈпаљиве. Дете у таким предметима тражп смисао и значај из појединих делова, које оно према своме развитку може да разуме ; а оетало и не додирује, што му није разумљиво. Међу тим нема никака разлога, за што се не би покушало, да се цело подеси према једној мери, те да не буде и разумљивих и неразумљивих делова. 3) Задовољавање осеЛања има и овде, као и на многим другим местима великог значаја. Задовољства се може наЛи и у ономе, што се не разуме. Овај уплпв има и сам облик ноезије, складност стихова и мелодија речи. Из овога се види, да је довољно и мало разумевање, па да се може утицати на осећања. Песништво утиче на овај начин, а исто тако и унутрашњи жар моралног и религиозног осећања. 4) Нестртсљиво јурење за интересантним стварима може учинити, да многе важне тачке не запазимо никако, или да преко њих сувише брзо прејуримо, и ако оне служе као припрема за даљи рад. У ову погрешку падају самоуци. Поред осталога, и ово је једна добра страна заједничке наставе, што ту учитељ предупређује ону јаву наклоност за интересантним. Међу тим, ако смо ми сами себи остављени, онда нисмо у стању да ириметимо све оно, што нам за извесну намерену цељ треба и служи ; многе тачке, које тек са осталим образују целину, остану нам непримећене. 5) Памћењем речи, које достиже свој врхунац мало пре, него што настуни способност за апетракције, добија се велика количина ствари, с којима није никакав смисао евезан. У колико нам је памћење јаче, у толико ћемо бити немоћнији, да потпуно разумемо све, што смо на овај начин у