Prosvetni glasnik

238

К Н, И Г Е и к

Н> И Ж Е в Н И Ц И

гословенскпм обичајима« (8Ш;е ипс! Вгаисћ (1ег 8ис1в1аусп. Касћ ће1цнзсћеп §е(1гиск1еп игк1 ип^еЉисИеп (ово му особито вредн!) 0ие11еп в топ Бг. РпеДпсћ Кгаиз) „писац" овај даје немачкој пубдици у рукепосао, укомеје— да се послужимо, вели Јагић, шшчевим речима добро умео туђе добро да ,ексцерпује, комнилује и коментује«, и чија ће једина вредност бити у томе, гато је српски материјад преведен на немачки језик. Али и од ове вредности много мора изгубити ова тобоже »етнолошка студија« због тога, што њен творац, подбадан јамачно жељом, да се покаже што већи зналац и што бољи критичар, задатак номенутога »коментовања" наопако разуме, те и другима неправду чини и себе самога јавно брука, Не само што за њ није никакав научник најзаслужнији на пољу етнологије југословенских народа, Богишић (чији је знаменити 2ђогшкргаупШ оМсаја управо главни резервоар Краусове продуктивне снаге), не само што неслане доскочице измишља вредноме Јагићу, — него се није застидео да се блатом баци на оца наше и српске и хрватске књижевностиВука Караџнћа! Он смеде и ово да изусти: »\ик \уаг еш аиззегопЈепШсћег ПеЈввЈдег 8атт1ег, а ђег епг 8сћг1[Ше11ег, те е^уа БозИћеиз ОћгаДоуГс, и-а г ег тсћ1, посћ лџепГдег еш РћИо1од , чуо Ш г тап Шп 111 пеиегег 2еИ уоп „ћепЉпег 8е11е* егк1аг1. ћа1"! (стр. 347. поменутог 8Ше и. Вгаисћ). Овом атентату не треба коментара. Достојанствено му Јагић одговара: „Остављам читаоцу да сам нађе згодан израз, којим би се ово тврђење господиеа др. Крауса могло карактеризовати, како му доликује", па наводи шта је Копитар још 1826., пишући Кбпену казао о Вуку: „Јсћ (1агС Јћпеп тИ ди1ет Сгетввеп ип<1 Оптт '8 Јћгет ипс1 а11ег Сотре1еп1еп ВеПаП, (1аће1 ћ1е1ћеп, Ит (4. ћ. \ ик) Џг Леп ђев1еп КорГ 8егМепз, с1еп 1сћ кеппе, хи ћа11еп; тог а Иет гв 1 ег ет дгаттаИвсћез СепГе К (стр. 614. VIII Архнва). 1 ) Ипак је Јагић савесно иоступио, што је, очитавши поштену буквицу доктору Краусу, поменуту књигу по свом ранијем обећању (VIII Архив стр. 356.) — стрвљиво прегледао и свестрано је оценио, пана крају своје „обзнане« озбиљно опоменуо младога „етнолога", да бар од сада својим радом мало више почне ') И ов, е и тамо, што је било потребно, ми смо подвукли. II.

штедети репутацију цењенога «антрополошког друштва« бечког, 110 чијој је наруџбинн и ову књигу написао, кад већ на свој глас тако малу пажњу обраћа. ') III. У трећем одељку или „Малим прилозима" све су ситне ствари: белешке о каквој старини словееској, кратко тумачење појединих словенских речи или каквога мотива из слов. нар. литература, мале исправке и допуне главним чланцпма и т. д. Највећије овде прилог Нерингов: „Еш 81ауепо-мег1л8сће8 Ре81§е<Исћ1; топ 2асћапаз ОгрћеИп" (похвална песма, коју је на „славено-сербском" језиву испевао 1757. год. Захарија ОрФелин Мојсију Иутнику, епископу бачком), — за тим ЈагиИеви кратки реФерати: о једном хрватско-глаголском споменику у Порто (у Португалији), о издањпма ц. руског библиоФилског друштва (лгобителе?1 древнеи писвмености) заг. 1883.1885., и о неким издањима руског палестинског друштва. •—Интересавтан је и приложак Конст. Јиречека о натпису на једном старом српском звону, које још и сад звони на црквеном торњу у Велблужду (сад. Ђустендилу); по домишљању Јиречековом натпис овај казује да је звоно цркви поклонио г. 1429. велики војвода Радосав Михаиловић (умро 1436.) — Значајни су, на послетку, и пет различних приложака литерарно-историске садржинеруског научника Алекс. Веселовског. IV. Док је у предња три одељка Јагић био взше уредник него писац, дотле је овде — у четвртом — он једини све и сва. Цео Ј ) Чудом се морамо чудити, кад читамо пеумеспе и чаратаиске хвале овога надри-иаучника у више наших листова. Из тога се види, прво, безазленост и, друго, мала озбиљпост, којом се у нас у оиште прате сви књижевпи иојави. Р8. Накнадпо, а са задавољством, помињемо да је — пошто већ дадосмо у штампу овај паш ре®ерат у новосадском ењиж . листу »Стражилову® (бр. 11., 12. и д. од ове год.) иочела излазити вешто писана (помоћу Јагићеве обзнане, о којој говорисмо) одена Краусова рада у опште и поменутог му »мопументалног® дела иосебице у чланку »Др. Фридрих С. Краус нред судом знанствеие кратике'-. Захвални овом, нама неиознатом оцењивачу па учињеном труду, упућујемо оне своје читаоце, који пе читају Јагићев Архив, на ову, довољно опширну обзнануи критику, војом се износи у правој светлости госи. др. Краус и начин његова рада и »нрерађивања", те тиме и у сриској књижевпости изриче нравнлан суд човеку, чију су научну вредност сами његови земљаци, браћа Хрвати, леио видели пре некихнаших књижевних стражара (види : Угепас за пр., 1885. год.).