Prosvetni glasnik

К Њ И Г Е II КЊИЖЕВНИЦИ

239

„библиографски извештај" иисан је само његовом руком : то је махом кратак, али једар књижевни прегдед свих иоле знатнијих, већих или мањих радова на словенској фидологији. Све овде обзнааиване књиге, нисане како на разним словенскнм, тако и на осталим јевронским језицима — расноређене су у ова 4 одељка : 1., .Аингвистика, граматика, речници (бргасћ\\'138еп8сћа[1 Псће8,Огашша1л8сћеб, ВехјсаНзсћев), — 2., Језиковни сиоменици, библиограФија .литерарна историја,— 3., Народне умотворине, етпограФија (Уо1кзШишИсће8, ЕШиодгарћ1!5сће8) и — 4., Историја, старине. Без овог Јагићевог редовног прегледа свих иојава на широком нољу казане словенске области књижевне — неће се умети наћи ни највреднији пратилац словеиских књижевпости ове врсте; с тога би и само овај иосао био довољан да Јагићу стече велике заслуге. И као што рекосмо још у почетку овога извешгаја, тако и сада понављамо : ко мисли радити на слов. филологији и лннгвистицц, икористити се радовпма словенских научника, тај мора редовно читати Јагићев Архив и особито његок књижевни нреглед. У нрошлој години само у три прва одељка овога прегледа (четвртн ће јамачно изаћи у нрвој свесци IX књ.) обзнањено је и у кратко оцењено преко шесет књига и брошира различиих, старијих и млађих, нризпатих н других још нових, књижевника и иисаца широког и пространог слов. света. По нека је обзнана изашла прилично велика, те би јој готово нре било место у другом главном одељку „Слов. Архива". Ту су обзнањени радовн — да поменемо само неке веће и главније — И. Бодуена де Куртене, ЈоспФа Јиречека, Романа Бранта, В. Богородицког, Фр. Вимазала, Л. Бискупског, И. Головацког, А. Лескнна, Алекс. Веселовског, Ем. Партицког, И. Шљанкина, Ј. Снегирева, В. Брандла, А. А. Потебње, М. Халанског, А. Н. Пииина, Пл. Кулаковског, В, Неринга, Н. Ј. Петрова н др. Овде су објављене ученоме свету и књижевне радње ових наших писаца: Ст. Новаковића („Ст. слов. граматика" н „Калпак и челенка у српс. нар. песмама"), Даничпћа — Ваљавца —- Будманија (V св. академ. Кјебшка"), Нић. Дучића („Старине хиландарске"), Армина Павнћа („Јишје Ра1шоНс"), М. Ђ. Мнлићевпћа (»Поменц о Даннчићу" в „Краљевина Србија«), Светомира

Николајевића („Л.истићниз св. књижевности" I.), Светислава Вуловнћа („Дела Ђуре Јакшнћа«), М. Кушара, Јос. Вигановнћа и Ф. Мнлера (мали прилози у„гимназ. програмима" о нашој нар. поезијн), иа н поменутог већ Фр.Крауса(нанем.језику:„8а§епи Магсћеп" н .,81ие и Вгаисћ (1.8М1е."). Из овог се „библиограФског извештаја" свак може уверити даје неуморни оцењивач нрави мајстор за посао критичарски: мало језгровитих речн његових упознају нас одмах и с главном садржином « књиге и с начнном нисања и каквоћом рада свакога од изређагих и других, овде неномепутих писаца, чпје књиге нли од њих неносредно или другим путем добп у руке уредник „Архива за слов. Филологију." Признајемо да нам је овај легимичнн преглед УШ књиге Јагнћевог Архива испао доста невешт и у многоме непотпун, али се онет надамо, да ће се и из овога, што изнесмо, довољно моћи видети вредност и корнст овога периодског нредузећа књижевног, које оснивачу до века на част и славу мора служити. Некаби иовака кратка обзнанаједне само књиге Јагићевог љубимчета била мали знак оне захвалности, коју дугује неуморном раднику и великом учитељу сваки образован сипјугословенског иарода, а понајпре онај, који желн да плодове чисте науке пресађује иа родно му земљиште народног језика! И растајући се с овом књигом „Архива за словенску филологпју", уверени смо да ћемо бити веран тумач свега свесног деласрпскогн хрватског народа, ако много заслужном Јагићу, на завршетку његовог двадесетнетогодишњег, племеннтог и врло обилатог рада књижевног, пожелимо да му још за дуго потраје мушка снага, којом сада ради и највише нам науци о језику привређује, те да још за много година и новим заслугама својим још више задужи како цео свој , српски и хрватски народ,тако и свепросвећепе умове великесловенске заједнице. Надајмо са да ће његово живо деловање н живомречју и пером у научном и књижевном средишту највеће словенске државе донети најблагодетннје последице за напредак целе словенистике, а тиме и за што скорије и што лакше упознавање словенских народа међу собом и остварење млого жељене слоге словенске. Београд, у Марту 1886. _ Ј1. Ј>.