Prosvetni glasnik

карактерне слике из опште историје

којнм се шиље Гдавном Просветном Савету на преглед и оцену дело Демија за више разреде основних школа" коју је за нотребу школску израдио г. Раша МидошевнК хемичар и технолог. Оддучено: да се умоде г. Бор. Тодоровић и Јован Докић да ово дедо прегдедају и Савету о истоме реФерују. IV Прочитано је иисмо г. министра иросвете и црквених иослова од 12. ов. м. ПБр. 2164, којим се упућује Гдавном Просветном Савету „Предлог закона о установљавању женских радничких школа" и позива се Гдавни Просветни Савет, да изводи овај преддог проучити<и,

ако се с њиме начедно буде сдагао, да учини у истоме измене и допуне, које буде нашао да су нулше, зарад сигурнијег постигнућа постављене дељи. Најире са 8 гдасова протиау 2 гдаса оддучено: да се преддог прво прочита у цедини својој у Гдавном Просветпом Савету. За овим је, са 0 противу 4 гдаса, одду чено: да се не бира нарочити одбор за проучавање овога законскога преддога, већ да се исти унути наставном одбору, те да га он ироучи и Савету извештај поднесе.

С тим је састанак закључен.

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по А. В. Грубе-у)

(Наставак)

Године 1531, Новембра 11. дошдо је до битке код Еаиелв. Капелички кантони биди су надмоћнији и победили су Цирижане. И сам Цвингли, који се међу нрвима борио, добио. је више рана, његов је коњ убијен и на послетку пао је и он еам. Један ратник из Ури познао га је, приђе му ближе и, кад виде да умире, викну: „Ти видиш милосгивога човека, требам ли ти?" Цвингли не одрицаше. Тада ратиик клекну код изнемоглога и гаану му на уво: „Ако верујеш у папу, остаћеш жив." Али Цвингли се исправи и викну колико му год изнемогле силе допуштаху: „Ја верујем у Бога"! „Онда умри," беше одговор, и одмах католик забоде протестанту мач у груди. Цвииглијево тело било је још истога дана снаљено на бојном пољу. Његови ратни другови, са великом опасношћу за живот избавише срце свога вернога нријатеља и учитеља и донесоше гау Базел једноме пријатељу Цвинглијевом, који ту беше прошесор. Али овај питаше са врло озбиљним гласом: „јеси ли ти његово зацело ?" И кад су га уверили, да

је то доиста срце несретног пријатеља, узе га он и баци у Рајну са речима; „Нама не требајуникакве реликвије" (свете мошти или поједини дедови од њих.) Јован Калвин (Ј>ођ. 1509 ум. 1504). 1. Јован Калвин био је син једнога угледнога трговца из Њојона у Француској. Отац његов, који је због бистрога разума и чврстог карактера, стајао у врло великом уважењу, није се никако хтео пред децом показивати да их воли. Он је био строг и старао се да своју децу научи, да љубе оно што је добро. С тога је са сином ноступао врло строго, и оно високоноштовање и страхопоштовање, које му је син свакад указивао, није му нанело никакве штете. На иротив- кад је Јован одрастао, отац му је постао највернији саветодавац и пријатељ. Међу тим она строгост очена нрешда је и на сина. С друге стране врло је живо утицао на дечка карактер његове матере, која је била врло иобожна. Кад је с њом ишао