Prosvetni glasnik

ДУХ НАСТАВЕ И ВАСПИТАЊА

209

за безбожног јеретика, који у обликуђавола завдрава људе. Кад је Серведа по наваљивању Француеког свештенства уаншен, Калвин је шиљао својеручна нисма оптуженога власти. Њега би осудили на смрт да му није испало за руком да из тамнице побегне. Он је ударио нреко Женеве и надао се да ће се у овој нротестантској вароши моћи неко време одморити, и да ће бити сигуран. Али на жалост чим је Калвин дознао за његов долазак, еирома бегунац етрпат је у тамницу на његова наваљивања. Он се задиви кад је видео да на челу његових тужилаца стоји смирени и речити Калвин. До душе он га је посећавао у затвору, али за то, да би га покренуо на одрицање замишљених заблуда. Али кад је Серведа, као и Лутер, који, кад нешто један пут сазна као истинито и правично са свим стално потврђиваше до смрти, онда Калвин објави да је тај човек безбожан, непоправим јеретик и да као такав мора на ватри изгорети. Окривљени од страха изгуби готово свест. По том се опет опорави и позиваше се на правичност своје ствари. За тим опет мољаше за нилост и милосрдност. На но-

слетку је желео, да ее варварска казна спаљивања замени са блажом казном погубљења. — Све узалуд. Он је бпо дотеран на спалиште, које је бпло спремљено пред саветском кућом. Још у последњем часу постидео је Фанатике тиме, што је молио за све пређагање увреде за опроштај. Онима, који до последњег часа остадоше с њиме рече он : „Ја се не бојим смрти, али што ш је као преступникморам претрпети, то ми срце раздире. Исусе Спаситељу утеши ме као тато си ти некад утешен био! Змај кога ми је требало победити надвладао ме је !" Седећи на једној ниској кладп привезан за колац, који је иза њега стајао, гледао је како се с муком припаљује гомила која је била од сирових и влажних дрва. Готово печен од тихе ватре, која се не хте разгорети, мучио се несрећник впше од пола часа ненрестано вичући : „Исусе, сине вечитога Бога, помилуј ме!" На послетку народ, који је около стајао, сажали се и баци на њега занаљене гомилице дрва, које га иосле страшних болова угушише (27 Октобра 1553 год.). (Наставиће се)

ДУХ НАСТАБЕ И ВАСПИТАЊА у Србжји од год. 1870. до^ 1882. По извештајиша изасланичвим и другим изворима Ндписдо Ј. Миодраговик

(II а с т а в а к)

ОСНОВИА НАСТАВА I »Што је храна телу, то Је иастава души. Млого зависи од тога, како човек гледа на неку ствар. Дивљаци у Аустралији газе и бацају злато, или га куие те га Јеврои-

љанима дају ио што за што, јер га сматрају као обичаи други минерал. Тврдица наиреже све своје силе да до вех^а дође, и да га се што више награби: јер га сматра за цеитар свега. Образован човек обраћа на њега само у толико пажње, колико мора, јер га сматуа само за срество, којим се иодмирују друге 27