Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

251

жасне муке, што је доказ његове јаке в'оље. Алж то му је скрхадо његов започетп живот који му је постао несносан. 2. Да му не би бидо дуго време, које је у дечењу морао провести, он отпоче читати. Али иа жадост на добрима његових сродника није могао наћи никакве друге књиге осем прича о свецима и катодичким иосвећавањима. Ове књиге прочита он са ведиком пажљивошћу. Што је више размишљао о ономе што је прочитао, тим више му се оно допадало. Он је чинио свакојака упоређивања чудноватих судаба људских. Својусудбу упоређивао са свецима и што је усдед бодова бивао све побожнији, тим је све више био убеђен, да је баш ова његова несрећа неки промисао божји, помоћу кога му је одредио до тада непознати му позив. Сроднике је јако узнемирила промена, коју је на њему произведо читање оних књига, ади су се узадуд трудили да га одврате од његових нових мисди. Он остаде стадно при своме мишљењу да ће постати светац, и чим му је нога прездравида изиска он дозволу од својих да иде у Јерусадим. Путни трошак, ко.ји му је најстарији брат дао, подеди сиромасима и сад са аџијским штапом крену се на пут у Барселону. Уз пут сврати се у капелу матере божје у једноме месту, и заветова се на вечиту целомудреност и преноручи се заштити небеске краљице. Он се исповеди нред иконом матере божје и ту је посдедњи пут имао мач. Тада отпаса мач за на век у манастиру. Своје дотадање одедо замени са једним џаком и опаса се конопцем. У почетку је ишао бос, докле га болови у отеченој нози нису приморали, да обвијеногеса ковиљем (трава). Просећи ишао је од села до села док није дошао до вароши Мапрезе. У једној јами пред овом вароши провео је недељу дана без јела п пића. Овде би сигурно и умро, да га људи нису проказади калуђерима, који су га из-

вели одатде и у жпвот повратиди. У овом неприродном душевном напрезању, у коме је провео оно дана, издазиде су му пред очи најређе сдике, којпма се он ионосио као божјим откровењима. II сама непојмљива света тројица. њему се открила. Претерана строгост према самоме себи задржала је у њему и даље ово сањање. Три пут дневно шибао се он, а седам сахата проводио је у молптви. Његова храна бида је вода и хдеб, а његова постеља црна земља. Што га је више овај начин живота трошио, тим је он бивао све поноситији, а што је његова спољашњост бивада сличнија једном лудаку, тиме се њему чинило да је више светац. У Манрези је обратио пажњу на се тако, да је трчало к њему и старо и младо. И саме жене интересовале су се за њега, даваде су ирпдоге, неговале га док је имао јаку грозницу и покренуле су га да попусти од своје строгости у животу. Тако продужи он своје нутовање у једном вуненом огртачу, са шеширом на глави и обућом на ногама. 3. У почетку 1523 год. отидовп он у Барселону. Еапетан лађе поведе га са собом у Италију, али хдебац на лађи морао је испросити. Кад је дошао у Гаету, хтео је умретп од глади, јер је тада вдадала куга у Италији и становници су били куће позатварали. Еад је дошао у Рим цедивао је напучу папи Адријану VI, а одатле је, без страха од куге, отишао у Венецију. Његове упале, светде очи и цео његов изгдед одвраћао је свакога од њега и сваки је веровао да пред собом види најживљу слику куге. Овуда одбијен, често исцриен од страшног напрезања, али ни најмање незадовољан са самим собом, стиже он у Венецију и навезе се на лађу, која је већ бида готова за путовање. Ва време пловидбе држао,је дађарима беееду против њиховог рђавог владања са великом ревношћу и у том говору нису га мо32 *