Prosvetni glasnik

2 СО

КАО НАУКА

лричи изнети и лако запамтити. Но по што се при томе много духовне снаге троши саразмерно према ресултату, то је потребно, да се иоука или мора .1 добро изабере. Свака мала тачка у великом опсегу кориснога знања није у стању да да нотребну машинерију. После прнче (која може бити у прози или у стиху) на прво место долазп несма или метричка композиција. Главна је корист од ње онај утисак, који се кроз уво уноси у памћење. Ту спада и вигаа дикција, на коју се дете постенено упућује да је уме ценпти. Поезија се унотребљава за моралне поуке, а тако и за остале ноуке, кад се хоће да искажу у што краћем обиму. Месеци у години, карактер годишњих времена, навике животиња, онпси цвећа и историјских догађаја — све се то саставља у стнхове, да би се лакше запамтило; јер у овом је облику мпого примамљивије, па с тога и лакше за памћење. А највеће уживање ствара слободна шантазија, која но кад кад и у крајности и немогућности лети. Ово се тешко може узети као средство за образовање, и ако се и као такво понеки нут узима, у колико се тиче образовања саме Фантазије. Питање о приоритету тек се онда озбиљно појављује, кад тачније разгледамо ону материју, која се узима у различним стадијама наставе у читању. Што се ове материје тиче, изгледа да су учитељи до сад тек назрели нут, којим треба да иду. Оно истина, и није ни мало лака ствар такав материјал одабрати према развитку ученика, и постунно га разредити. Пре свега, доста је тешка ствар, да се зна колико знања доноси дете од 6 или 7 година у школу, па да се може остала наставна материја нрема тој готовини одабрати и на њу наставити. То се не може лако испитати, по што су онп утисци, које дете доноси у школу, врло мешовите ирироде и без икаке везе. Још теже је одабрати такав материјал за почетнике школске, који вреди да им се саопшти, а

опет да не буде нешто сувише високо за детињи дух. Кад би се прво васпитање могло тако уководити, како ће се њиме ојачати и обогатити снага за схваћање, онда би дошло време, кад би се деФинитивно знање могло тако брзо тећи, да не би било потребно ни покушавати^ да се оно сувише рано даје. Све иоуке, које се налазе у читанкама за треКи разред, и које се у томе разреду читаву годину уче, сиособан дечак од 16 година може изучити за три недеље. Да би васнитање овакав утицај имало, мора се, разуме се, брижљиво неговати памћење снољних ствари, видљивих предмета, тонова и покрета. Извесна количина предмета мора се прво занамтити и још нешто учинити, да бн се њихове нове конбннације и састављања могла образовати. Ако у опште редовно гаколско васпитање има какога утицаја, онда оно има овакав, само што оно ово не чини намерно бага за ову цељ, него дајући готове и свргаене поуке о овоме или ономе предмету. Тако названа култура уобразиље састоји се прво у узбуђењу онажања, која су за младеж пријатна. На овај се начин упамте извесне слике, оппси и приче; п све то после постаје као стална готовпна духовних представа, које су и саме за се врло корисне, а и као материјал за прављење других представа. У колпко су ове прве представе претераније и од истинитости удаљеније, у толико су и пролазније, и у толико мање вреде за умножавање корисних представа. Чудновате приче, гатке е!, ћос ^еаиз огапе имају врло мало васпитне снаге: Занимљиви догађаји из истинског живота имају више васиитног утицаја. У свези са овим да бацимо кратак поглед на очигледну наставу, и начин којим се она предаје. Учитељ може из ње направити гата хоће; она може потпомагати сиагу схваћања, а може и не чинити то. Први до-