Prosvetni glasnik

202

ИСТОРИЈА С В Е Т А

ИСТОРИЈА СВЕТА ПРВО ВРЕМЕ СЕОБА НАРОДА (370 - 75 1) (Наставак из ноедедње свееке од ирошде годинл)

Србн и Хрвати становади су у прво време у старој постојбини, у Т>елој Србији и Белој Хрватској ( иза Карпатских гора, на изворном крају Дњестра и Висле). Одатде су пошли на југ н неко време провели у средњем Подунављу, а носле прешли на балкански полуострв, (првих годипа VII столећа) покорилп Аваре п Византињане и настанили се у пределима између реке Драве, Јадранског мора, Шаре, њених и балканских огранака, Саве, Дунава и Лома. Неколика племене српског народа одоше и даље, у Македонију, од којихсе нека повратише на север међу осталу браћу, а друга остадоше до данас у тим крајевима, чувајући свој језик и народне обичаје. Доцније ширењем српске државе, ојачала је још више српска народност у Македонпји. Пошто се сврши сеоба словенског света (у УН-ом веку), словенске земље пружаху се од Лабе, Сале, Шумаве, Ина, Алпа и Јадранског мора до Дона и доњег Дњеира ; од Балтичког мора и језера Иљменског, до Црног и Егејског мора. Словенска илемена овако тада беху расноређена: на западу у Холштајну и Мекленбургу БодриКи: између Дабе, Одра и балтичког мора ЉутиКи п Велети : јужно од Велета, између Сале, Бобра и с обе стране реке Лабе, иолаиски Срби : на југу иза љих Чеси\ на истоку од Чеха до Карпатских гора и Блатнога Језера, Моравци и Словаци ; у Белој Србији и Белој Хрватској Пољацц или Лехови ; на горњој Драви и Сави Словенци; (у Аустрији, Штајерској, Еорушкој, Крањској, Фурланској, Истрији); од Драве до Цетине Хрвати, а одатле источно и јужно Срби, у пределима који су напред обележени, подељени, на много племена ; у Македонији Словени, Брзјаци, Мијаци, Струмљани, Смољани, Сакулати, Драговићи, РунХини ; у Епи-

ру Војници (Вајунити); у Тесалији ВелегостиКи\ у Пелопонезу Језерци и Миличани у северном Нодунављу Бодри&и,Северци, и Миличани. У старој словенској постојбини, данашњој Русији беху: на Дњестру Тиверци и УлиКи, на Бугу Бужани\ (доцније Волињани) ; међу Бугом и Штиром Дулеби, источно од њих Древљани ; на десној обали Дњепра око Кијева Пољани (Пољаци), на левој Десне, Семе, Суле Северци ; северно иза њих РадимиЛи и Вјати&и ; на горњем Дњепру и Двини КривиЛи \ између Припета и Двине ДраговиКи-, око Иљменског језера и Новгорода Словени , по чијем имену од VI века називају се и остала Словенска племена. Старо име Срб очуваше само иолаиски и иодунавски Срби, који се и данас тако зову. Тако су словенска племена заузела већину источне царевине и Ђерманије, док ђерманска племена осниваху у некадашњој западној царевнни нове државе. IV Сеоба Арављана Аравија и Арављани. — Између Палестпне и Јегипта, Црвеног, Оманског мора и Персијског залива, налази се големо острво Аравија, које по природи својој више нрипада АФрпци, но Азији. Већина Аравије права је Пусгара, а само по где где има питомих оаза са палмовим шумама, водом и пашом за исхрану људи и стоке. На њима бедуини пасу своја стада, прелазе с једног места на друго, кад нестане хране. Приморје Црвеног мора још у старо доба беше чувено плодовитошћу природе и напретком грађана. Вавилоњани, Асирци и Јевреји називаху у почетку Арављинима племена пусте пограничне Аравије. Тим именом зову се и данас у ужем смислу становнчци иустиње, за