Prosvetni glasnik

ЕУЦЕТСКЛ ЛЕБАТА ЛУСТРИ.ГСКОГ МИПИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ II ЦРКВЕННХ ПОСЈОВА

II 0 средњим школама Другог дана, 18. Марта, вођена је у посданичком дому дебага о срешим школама, из које ћемо, због њеиог оиштег интереса, саоиштити својим читаоцима ово што иде. Посданик барон Пиркет наиоменуо је да је у државном иатересу преко нотребно да се реФормише средње-школска настава. Он вели : „Пре свега ја држим да је и за врховну управу тешко и за државу штетно, што се средње школе деле на две гране, које су одељене једна од друге и нростором и садржином, што има хумаиистичких и реалистичких школа. Оне користи које као бајаги доноси овака двојака система не иретежу све оне штеге које отуд ироизлазе. Прећи из гамназије у реалку сматра се као неко понижење, прећи из реалке у гимназију није скоро ни могуће. То долази отуда што се те две врсте школа не сматрају као равноправне. Онима који сврше гимназију отворен је део свет. Реалцима пак дозвољено је да изучавају, ао свршеној реалци, само неке и неке техничке гране. Они целог свог живота морају да осећају како су се у школи образовали и на њих погледају људи од науке као на неке парије. Је ли онда како чудо, шго сви јуре у гимназаје ? Зар ааје онда дужност сваком брижљивом оцу да учини све што може еда би му се дете примило у гимназају ? Ја иитам, зар међу хиљадама гилназиста нема их стотинама који немају никака особита дара за лингвистику и која би куд и камо радије ишли у техничке школе, али оиет остају у гимназији само за то што учећн се ту већа права задобијају ? С друге страае оиет зар у реалкама нема многих који би имали дара за изучавање језика, али они не могу да нређу у гимназију, јер немају куд из коже у којој су ? — Еако је пре 50 год. било у Бечу ? Онда се учало у гамаазијама: религија, латински, грчки, аритметика иисторија, свега 18 часова предавања на недељу. Није се дакле учило ни немачки нити шта од прнродних наука, није било ни помена о физици итд., и један је наставник предавао све предмете у једном разреду. Па питам вас: да ли се они људи што су изишли из тих старих нпсола нису показали честити и ваљани ? А како стоји сада с толиким разноврсним

Н у

предметима и столиким стручним проФесорима којипоједине предмете предају п како стојимо са 24 часа недељаих предавања ? Јесу ји људа што су азашли из новије школе претежаији од оних других? II сад долази да се запитамо: треба ла да застанемо и да се старој школи враћаио ? Ја велам: не, ни под који начин не смемо то учинити. Али, пошто је од тог времена придошло много шго шта ново, морамо се 'запитати, да није што друго излишно постало." — Даље разлаже говорник, како многостручни наставнп планови пате у сваком наставном предмету од нретрианости. „Врло језа похвалу што се тежн за многим и разноврсним знањем. Али вас ја питам, да ли је достнжна та племенита цељ, да није сувише високо од нас, да се ми ту не варамо и да ли ми не шкодамо онолико исто колико мислимо да привређујемо ? Зар доиста није могуће да из ваљанах аревода, који доста имамо, поцрпемо дух, унутрашњу вредност н. пр. грчких аутора ? Морамо ли гледати све једаако, како се аоједини ученпци муче с превођењем нојединих одељака с оригинала ? — У нашим гимназијама не негују се живи модераи језнци, а онде где се уче, метода је непракчична. И испити зрелости врло су тешки и непрактични. Три највећа државника у Аустрији, три миаистра у заједничкој влади ( нису никад полагали исиат зрелости, па опет за то сваки је изврстан у својој струци н царевини је добро под њаховом уаравом, а ако аису арошли кроз тешки јарам иснита зрелости. Нека се заведу строжији и тежи стручни испити, само пут до њих нека се не прави сувише стрм и вратоломан. Ко не иогоди свој прави позив, тај животари јадно и чемерно и гвоздена рука школског поретка државног. узрок је агго су маоги и многи ироаали за навек. Где су они стари Римљани, где сј оаи стари Грци што су нам их као идеале све једнако у школв истицали ? Ја све мислам, да ба наше свршене гимназисте, поред свег њиховог јелинизма, јадно и бедно изгледали кад би се аешто, као оно грчки младићи, морали утркивати у борбама на колима и у борбама песничким. Кад уноредим наше данашње хуманистичко образовање са старим грчким образовањем, све ми се чина, као да аашој омладипи треба више телесне гимнастике, но умне.