Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЈАМА

„светскога језика" иа Француском, инглеско« немачком и руском језику, издао речник од 13.000 речи, календар за 1886. г. збирку анегдота и пословица. Граматика (стаје непуна 2 динара) и речник изађоше већ у шестом издању. Оводики досадањи напредак новога међуиародног језика даје наде на сјајну му будућност. Али нам се чини да на н. не треба гдедати ни кроз оне са свим ружичасте, па ни кроз много мрачне наочаре. Првим бисмо хтели казати да ће још доста времена иротећи док се волапиковачке илузије са свим остваре : мучно да ^ће „Уо1арик* икада иостати нрави свеопшти језик целога човечанства и готово се позитивно може казати да никада неће моћи из употребе истиспути и собом заменити садашње пационалне језике. Пре свега њему ће за светску, широку употребу до века бити јаки конкуренти језици: китајски, инглески, руски и немачки, од којих првим, као што је познато, говори трећипа целога човечанства, а друга три имају за собом стотине милион& људи ; дуго ће још трајати и дипломатска влада Францускога језика, којн н нначе у вишим слојевима друштвеним још нрелази своје националне граццце. Данашњи народни језици имаће до века

и то првенство, што су онп творевипа целога народа, израђивана вековима и вековима, а „уо1арик" ироизвод једнога човека за неколико година. Алп, с друге стране, прнзнајући тежњу људскога напредовања ка универсалности, што већој заједници, што бржем и што лакшем саобраћају међу људима, пе смемо превиђати корист, која долазп и од вештачког међународног језика. Ннајмање средство, којим се олакшавају међународнп односи, увек је добро дошло. Кад су људп у једној соби, лепо се разговарају међу собом без икакве справе; али, кадсу далекоједан од другога онда им је добро дошао телефон. И нека овај нови, „светскп језик" за сада буде имао ма ц само ону вредност, коју има позпата трлеграФска азбука — у главном једнака за све језике — према обичним азбучним системама појединих народа; нека, велимо, „то1арик" буде и само у таквом односу према жшшм нациоиалним језицима, па ће користи за човечанство бити велике. Мети братске заједнпце међу разноликим и удаљеним, а напретка жељним народима служиће од сада осем телеграФа, и телеФона, пароброда п железпица, метарских мера и новчаиих једцнцца н — »\о1арик".

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОС: Дела Вука Стеф. Караџића. — познато је, да је још пре годину дана српска влада откуиила од кћери Вукове право на издавање Вукових дела. Г. министар просвете п црквених послова сасгавпо је одмах одбор, којн ће уређивати државно издање свију дела Вукових. У том су одбору г. г. Јован Бошковић н Светислав Вуловић, проФесорп Вел. Школе, и Љубомир Ковачевнћ, управитељ и проФесор учитељске школе у Београду. По извештају, који је одбор овај подпео г. министру просвете, прво ће се штампати Вукови зборници народних умотворпна и етнографскн списи Вукови; за тпм граматика, речник и остали радови Вукови о језпку српском; за тим његови историски спнси; на послегку разни његови чланци, критике, полемике, ппсма п т. д. Сва дела изнеће од пршике 16 — 18 књига у великом октаву, евака књига по 3 5 — 40 штампаних табака. А цело издање, ако не би било каких препрека, може изаћи иа свет за 1 — 5 годипа. Као шго дознајемо већ је са свим приређена и за штамиу спремљена прва иартнја: Српске на

ВЕТИ И ШКОЛАМА родне песме. Ова ће партија нзнети шеот књига. У прве четири ће изаћи све јуначке (енске) иесме, у петој и шестој женске (лироке) несме. У последњој књизи биће објашн.ење редакцпоног одбора о уређењу ове ирве партије н снн предговори Вукови о песмама из свију његових издања. Штампање Ке се прве књиге почетн кроз који дан, а штампање осталих наставиће се одмах после прве. — За ову партију одбор је предложио, да се свака књига штампа у 10.00 0 егземплара. Одбор је већ почео прикупљати и за штампање спремати многобројне, ио разним часописима растурене, списе Вукове и писма. На жалост посмртни рукописн Вуковн нису били у наследппце његове. од које је право на издавање његових дела огкупљено; али се одбор потрудио да сазна где су, те ће се н пз њих штампати све што буде ново и непознато или што ма по чему буде вредно да се штампа. Одбор се већ обратио многим својим познаницима и пријатељима с молбом, да му побележе и јаве о са свим забаченпм и по старим, регким, часоиисима штампаппм чланцима н ппс-