Prosvetni glasnik

278

В А У Ч Н А ХРОИЈНА

НАУЧНА ХРОНИКА

Међународни Језик. Идеја, да се удеси међународни, светски језик, још није могласеби свуда прокрчити нут ни добити свуда признан>е, какво јој желе љени покретачи. Али и ако је свет и нрема њој неповерљив п више непријатељски расположен, као и према свакој другој новини у области људских проналазака, — опет се сваким даном све впше увиђа прека потреба заједпичког, међународног језпка ; ову потребу осећају како научници, тако и трговци и велики индустријалци. Ео се год бави о науци, па жели да се упозна с њеним стањем у суседним државама, мора непроизводно утрошити врло много времена да изучи многе данашње језике, на којима се обра ује наука. А тешкоћа у изучавању страних језика, нпр. Француског и немачког, долази од заплетене граматике и премногих пзузетака. Увести један од садашњих јевропскнх језпка као заједнички, значило би увести деспотску владу .једне народности, што се и могло видети, кад је у Јевроии био завладао Француски језик. Међународни пак језпк, састављен вештачки, одликује се поред осталог и тиме, што му је изговор лак и граматика проста без икаквих изузетака. А огледе, истина, безуспепше, таквога вештачког језика, светскога језика правили су још пре 100 година Л.ајбниц и Декарт, удешавајући, тако да кажемо, Фигуратпвни језик, т. ј. служећи се разннм нотама за ноједине речи. У најновије време истичу се међу осталима највпше два предлога заједничкога светскога језика; „Уо1арик", чнјн је творац швајцарски пастор Шлајер и „РаеШпдиа« предлог штразбуршког недагога Штренера. Инак је само нрви оглед добио готово потпуно прпзнање. Не само што се , волаиикпм " Заинтересовала сва јевропска штампа, те се о њему говори и у Јевропи и у Америцн , него је чак толико освојио земљишта, да је ових дана свечано уведен као насгавни иредмет у вишу трговачку школу у Паризу I.' Есо1е (1ез ћаи^еб е1и(1ез соттета1ез), па је у Паризу основан и орган за ширење „уо1арик-а : '. Осем тога у Јеврони већ има на 70 дружина за учење „\ т о1арик-а", и на сваком кораку отварају се курсови за „то1арик" — у Француској, Холан-

дији , Немачкој, Швајцарској , па чак и у Москви, а да и не помињемо Америку. Број људи, којп уче „волапик", па се њиме и до иисују међу собом износи преко 100.000. На светској изложби, којаће бити у Иаризу 1880 спремају Французи да приреде и међународни конгрес свих воланпковаца. Приступајући свомепослу Шлајер је изучио много језика, особито све главне индојевропске, на је у њих изабрао гласове и речи, које су најобпчније (највеће употребе) и најлакше, те тиме и за његову намеру иајзгодннје. Правила овога међународног језика Шлајер је нешго позајмно пз граматнка пндо-јевропских језпка, а нешго и сам удесио. Ево неколико тачака, но којима се приближно може дознати суштина језика „уо1арик ; '-а'). Пише се латинском азбуком, и то само са 28 слова; већ се по себи разуме да је ортограФија Фонетичка. Имена имају само два рода; мушки и женски ; овај други постаје, кад се мушком роду предметне речца јг; тако, нпр., ро1 значи дечак, јхро1 — девојчица, ћоЛ — брат, а ј1ћо<1 — сестра, са{ — мачак, а јгса( — мачка итд. Именице имају само једну промену; нир. реч шеп — човек мења се овако 1, падеж теп — човек 2. п. теп-а — човек-а 3. над. теп-е - човеку, 4 иад. тем - човека. Множина н у именица и у придева постаје додавањем познатог за множипу наставка ,ч: тако ће дакле бити: 1. п. мн. теп-в људи. Придеви постају додавањем наставка гд, н мењају се такође по једној само промени као и именице. Питање се исказује нашом речцом лп (Н), коју треба ставити после глагола, којим се пита. И синтакса је врло проста; само треба поменути да се придев који одређује ставља после именице, коју он одређује; иначе је свуда логичан ред речи у реченицамаЛакоћа је овог језика, веле, толика, да се за три дана може изучити све што је нотребно, па да се човек служи његовим речником, и да се одмах дописује с другим волапиковцима. Шлајер је издао граматику '). Реч је сдожепа: ко1а рпТс, те значи баш : светски (евет а) језик.