Prosvetni glasnik

248

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

водио „болничке школе, где еу се деца учила књизи". Душан се није венчао за краља „идуће године", већ исте, које је оца збацио и ире очеве смрти. Писцу су друго себри, а друго меропси, сокалници и отроци, јер вели : „Још нижи од себара били су неропси или меропси, а после ових помињу се сокалници и отроци". Писац није говорио о томе, како су Босанци отели од Уроша III Хум (а то има у програму), с тога ваља да и пише доцније, да је Душан победио бана Стевана „изаузео му земље", а не каже које. При излагању историје цара Уроша држи се народне традиције, да га је убио Вукашин. Енез Лазар није могао правити „савез с Ђурђем Кастриотићем", који се тада није био ни родпо ! Косовски бој описан је у главном по народној традицији. Ту се сам Л.азар борио. „Балшићи нису хтели, босански краљ Твртко взостаде ; Захумци и Приморци задоцнише". Ми пак знамо : да је 1389 владао Зетомједан Балшић, који је био зет Лазарев, и који је без сумње помагао тасту ( СтрахињиЛ народнпх песама је исто лице са СтрацимировиИем Ђурђем, зетом Л.азаревим); да је Твртко помагао Лазару, послав му војску под Влатком Вуковићем ; да Захумци и Приморци нису могли радити на своју руку, јер су били поданици Тврткови. — За чудо, како писац није опазио немогућност да Обилпћ па Видов дан пође из Крушевца, стигне иа Косово, убије Мурата, за тим да стигне и војска срнска, побије се истога дана п битку изгубп! У рукопису се прпповеда, како је Стеван Високи оправљао Веоград, а није споменуто кад га је и од кога добио. Спомиње се да је Високи Стеван кушао да овлада Зетом, али да „није успео", а доцније се признаје, да се „неко време звао и владаоцем Зете'4 Историја Босне излаже се у 11 врста, а Херцеговине у 5 врста! 0 укидању српске натријаршије нема ништа. Писац у овоме сппсу избегава цифре,али је чудпо, да су готово свуда нетачне, где су наведене. Тако у рукуппсу стоји, да је, после Чеслава, Србија била „без главе око 50 го-

дина", а није ии пуних 30 ; да је Стеван Првовенчани владао „око 30 година", а владао је 31 '/ ј ; да је св. Сава преживео брата са „десет година", а није него са девет (управо са 8 год. 3'/ а мес.); да су Турци спалили тело св. Саве „на 400 годпна после смрти«, а спалили су га на 360 година (тачно 359 год. З т / 2 мес.); да је Драгутпн владао „око девет година", а владао је само иет година; даје Душан владао „30 година", а владао је 24 године; да је Стеван Високи владао „преко 30 година", а владао је 38 година ит.д. Чак и објава првог рата Турцима нетачно је записана, јер није била 22 Јуна 1875, већ 20 Јуна 1876 године! ПГго се твче обима овога дела, оно ннти је удешено као књижица само за кратко понавл>ан>е онога што учитељ предаје опширно у школи, нити је удешена као књига за домаћ? лектиру. Ни ова историја није потпуна, као ни она под II.. нити има сразмере у излагању историје појединих области. Раеиоред је удешен по програму. Али подела на одељке није баш најзгоднија, као што се види из овога прегледа : I. Историја, II. Стара постојбина наша и досељење. III. Живот нашега народа онда. IV. Живот нашега народа од тада па на овамо: 1. Жупанијско доба. 2. Немањићско доба. 3. Доба опадања нашега. 4. Доба робовања. 5. Доба ослобођења. Начин излагања је више биографијски ; али материјал ипак није подељен на лекције, као у II. рукопису ; јер н. пр. жупанијско доба, које обухвата 9 листова, израђена је уједно, без засебних наслова и без згодног прегледа; тако и устанак под Карађорђем, који заузима 10 листова. Стил је лак и разумљив, изузев по нека места, као н. ир.: вСава изради те Србија доби своју главу цркве". »Стеваи намисли да и титулом својом подигне себе и Србију". „Само су властела и свештеиици учествовали у јавним пословима". „Најпосле остане само једно горовитоикршевито местанце, које се прозове Дрна Гора". Кнез Михаило „установио је народну војску и својом вештом иолитиком створио је Србији леп углед на страни".