Prosvetni glasnik

ЗАПИСИИК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТИОГ САВЕТА

249

По негде писад иретерује са иоиуларисањем, н, пр.: „Да је неко Србин, познаје се и по томе, како се он моди Богу. Србн свуда имају дркву, као и ми ; моле се у њој Богу, као и ми ; крсте се, као и ми ; сдаве сдаву, као и ми;нризнајуи иразнују све сведе, као и ми". Ово је, доиста, разумљиво, ади иије све истинито. „Дубровачки трговди доиосиди су своје ствари у српске земље те продавади па носиди паре у своју земљу. Урош каже: нраво је, да они зато пдаћају по нешто (као оно дапас што се пдаћа ђумрук). Дубровчани опет ннсу хтеди. Но на посдетку пристану и пдаћадн су преко 1000 дуката на годину". (треба 600 ЈЈ). ,Од тога доба је ударио неки баксуз у Турке". „У Црној Гори се заиати много потурчељака". Језик је добар, изузев неке ситие граматичке и иравописне погрешке (писад нарочито избегава х: увате, повата, завата птд.). Из свега тога излази ово . да је 1. историја, по садржини и правду, по обиму и помоћним средствима, најбоља и пајпотпунија ; да је II. историја најпрактичннје удешена за предаваља; и да је III. историја најкраћа н најиопударнпја. А с друге стране: I. дело је најтеже по стиду ; II. деао има највише историјских погрешака ; а у III. делу догађаји су најмаље везани за време, и за то су они и најмање неђу собом везани. Кад се узму у рачун добре и рђаве стране свакога дела, онда се мора доћи до те нресуде : да нн једно од њих није израђено тако, да би могло потпуно одговорити захтевнма школске књиге у тако важној — историјској настави, која се — може се рећи — и ночиње и свршава у IV разреду основне школе. С тога је наше мишљење, да се ни једно од ова три дела не може иримити за школску књигу; него, иди да се распише нов сте-

чај за то, или да се повери једном иди двојнци стручних лида, да напишу учебник за предавање и учење сриске историје у основној школи, имајућп на уму ове наиомене: 1) Да то буде књига за основне (народне) школе и зи парод, да буде најмидија књига за децу и да буде корисна и за одрасле. 2) Да буде даКде потиуно јасна и разумљива, и да се удеси за домаћу лектиру (а изводе за нонављање могу и сами учеиици иравити). 3) Да се у њу уиесу историјске карте и слике историјскпх дида, догађаја, места, грађевина и т. д. (о овоме има већ израђен нредлог Главног Просветног Савета). 4) Да то буде иотпуна нсторцја целога народа сриског, у свима сриским областима, н то у исторнјској свези. 5) Да се, према томе, боље одреде историјски иериоди, п да се бар један пут у сваком периоду јасно обележе политпчно — геограФски односи. 6) Да се нарочито нагдасп оно што је ма кад бидо сриско и на шта нмамо нрава с нсторијског и етнограФСког гдедишта, и да се то јасно и на карти представп. 7) Да се најважнији дога^аји највише истакну, у свези са временом, кад је шта бидо, и да се нарочито нагдаси оно, што је кад за народ п државу српску било корисно иди штетно, узимајући ту и утицај другнх народа (не треба заборавити ни на узадудне борбе Срба за туђе интересе). 8) Да се изложи целокуино стање и наиредовање народиог п државног жпвота у свима правцима, а не само животописи и ратови. 9) Да кроз цедо дело провејава национална идеја и дух родољубља и отачаствољубља. 10) Да се поред историјских имена места ц области ставе и данашњи пазиви, а нарочито да се забедеже срнске ирестонице, како су се кач мењале.

То је наш суд о поменутим дедима, и то је у кратко наше мњеље о том, какав треба да буде, у овим нашим прилнкама, учебник српске историје за основне шкодеНа нослетку, молимо Главни Просветни Савет, да нам оирости што смо закасниди с 32