Prosvetni glasnik

113 ОПШТЕ ИОТОРИЈЕ

291

са ваздухом н са слабим киселинама због чега се не сме у оловне судове за јело сипати или судове одовне глазуре". „Олова сулФат са гвожђем ципком и угљеном редуцира се, кад се кува са оловним сулФатима са раствором натријум карбоната". »Бакар се може у танке дашчице раскивати". ,Бакар се употребљује као новац за разне легуре". „Томбак пли црвени месинг употребљује се за најразноликије оруђе и машинске делове и за лажног златни дашчица". „Тежији". „Л.акшији", и т. д. Исто тако у делу се находе и многе стране речи, као н. пр. штрикла, шпиц, шраФ, Флека, миликерц, плајваз, музира, вијолет, тазе итд. Ирема свему овоме, мишлења смо, да се дело не може употребити за школску квигу. 24. Марта 1880 г. у Београду. р. ј\/1. ј Л озанић ј Ј ов. у>. ^Доки -в.

Главни Просветни Савет усвајајући начелно мишљење г. г. реФерената но предлогу г. Ј. Јецића са 11 противу 4 гласа одлучио је: да се „Хемцја за IV разред средњих школа" од г. Битомира Младеноваћа не може примитп за понуђену цел оваква каква је, већ да се дело врати писцу и да му се обрати пажња на примедбе и погрешке изнете у реФерату, на ако може, нека дело поправи и преради по истима и по ново га поднесе Савету на оцену. РеФерентима Је одређен хонорар сваком по шесет (60) динара.

С тим је састанак закључен.

-»>:—: <■-- —

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по А. В. Грубе-у)

(Наставак)

ТРЕЂИ ОДЕЉАК ФИЛИП ШПАНСКИ И ВИЉЕМ ОРАНСКИ или Одметннштво Нидерландије (Холандије) 1. Ни једпа држава на нашој зомној кугли није нретриела тако многоетруке промене у изгдеду земљишта, као што је то троугао Рајне, Масв и Шедде, који ми називамо Лидерландија. Речице и реке, које еада кроз ву теку, имале су некада, по сигурним вестиаа, са свим други ток и друга ушћа. Сад се подижу богате вароши и леиа села онде, где су некада лађе по невидљивој морској поврпшни пловиде иди су врведе морске животиње, а тамо се сада шири нространо море, где се некад зеленида тврда земља и многобројни обитаоци хранили. Зе-

мљиште, коЈе Је лежадо иепод морске површине и које је од старине натопљено наводњавањима, моради су обитаоци осигуратн насипима од придива, а мршаво земљиште, са неисказаним трудом, претворити у плодну земљу. Ади баш тим издржљивим радом учврстиле су се и све добродетељи — издржљивост, иромућурност, вредноћа, штедљивоет и умереност — чиме су се Нидерланђани у великом степену одликовали. И у храбром заштићавању скуно извојеваног земљишта против надмоћности ирироде, грађани су се брзо распаљивали на борбу против сваке тираније деснота, који су хтели да им униште њихову слободу. Ето такви су биди лрви нама познати обитаоци Нидерландије, Батавци или Белгијанци, који су прииадали великом германском илемеиу. Еад је бура народне сеобе разрушила огромно рим37 *