Prosvetni glasnik

295

ДУХ НАСТАБЕ И ВАСПИТАЊА У Србжјж од год. 1870. до 1882. По извештајиша ивасланичкиш и другим игзвориша Напиао Ј. Миодраговик

(II а с т И шта нам сведоче свв ови извешхаји ? Одиста, све оно што смо и очекивалц. То јест, нашди смо Историју у основној насгави; нашли смо је, у виду једног сиуиа имена и година; нашди смо, да се предаје из књнге н „на изуст"; и, најпосле, видимо, да „мало шта деци остаје у глави 11 и да „заборављају". Из њих видимо још и ово: да су и сами изасланици говорили и извештавади о њој онакој кака је, а да нц један није ишао даље од ње, н улазио у суштину исторпске науке, ц говорио о утицају њеном на духовно развиће дечије, и стварној користи идц штети од ње. Све је само то, да се „заборавља", и да ; ,мало шта остаје децц у глави". Други се утицај нигде не сномиње. Што смо нрема општим ириликама ишчекивали, то су нам дакле изаслаиици нотнуно нотврдили, и ми можемо цело стање ове насгаве сумирати овако: да се Историја народна предавала ио књизн, у којој су нсписапа сва нмена неториска н године, и податкаиа с нешто догађаја, у које су оиа умешана, и да се већнном предавала ,на изуст", механички. Кад се вндело, да с Историјом српском не пде како ваља, онда се мислило да ће с Историјом општом ићи боље. Мисдило се, да у нашој Историји нема ведиких личности н великих догађаја, којн бн ннтересовадн децу, с тога дај Историју Света: тамо ће бити боље; тамо нма и личностн н догађаја нсториских већих и „заннмљивијих". Тако је, цоред Историје срнске, заведеиа н у основпе школе и Историја општа. Историја је историја, иа ма колпко оиа мењала нме и садржину. Она илије читуља, те не казује пишта, сем имена, годииаидога: ; аја, идц казује као што треба компдиковане законе људскога развитка, и онда није за децу. II тако можемо унапред мислити, да

а в а к) ће н с Историјом овом битн од придике исто оно, што и с Историјом пародном. Нама то већ млоги од изасланика н казаше уз Историју сриску, и ми нмамо сад још да видимо само оно, шта ко од изаслапика вели за њу обашка, па онда да изведемо носледњи закључак. Крушевачки изасданик (за 1880 — 1881) вели: „Историја општа предаје се онако као п сриска, а како за њу нема ручие књиге, остављепо је учнтељу да сам одабира шта ће предавати. Избор је често иогрешан н некористан за основну наставу"... Изасданик за округ алексиначки ведц: »Историја света задаје највеће незгоде наставницима. Тај предмет нема ни ручпе ни шкодске књиге, а и уиуство је неиотпуно, те тако наставници и овде морају да траже извора и да употребљеном материјаду одређују карактер и место црема нахођењу. Отуда је природна посдедица, да се на васпитну страпу ове науке није могда обратпти довољпа ц подједнака брига"... Изасланик јагодински каасе: „Општу Историју опет истиснути из овог (трећег) разреда 110 оном истом разлогу, ио коме је она из IV разреда гимназнје пребачена у старије"... Други једап каже: ,Из општег земљописа и историје ученици су доста слабо одговарали, а то долази отуд, што пм и сами учитељи пемају довољно сиреме за те предмете"-.. То кажу изасланцци. Видимо дакде оно нсто, што и код сриске Историје. Бидимо још нешто више, да ,тај предмет нема ни ручие пн школске књиге", па су учитељи сами „одабиради" оно што су предавади и „одређивали му карактер и место", а ии сами они „немају довољно снреме за тај предмет". Знајући како у нрактццн у исгини стоји с овнм предметом : зпајући да се оп лросто диктује, и то скраћепа пека стара читуља а врло често и још нешто мдого горе ; зна-