Prosvetni glasnik

300

БУЏЕТСКЛ ЛЕБАТА АУСТРИЈСКОГ МИНПСТАРСТВ А ПРОСВЕТЕ II ЦРКВЕНПХ ПОСЛОВА

рика пз Еоринта и Тиве, па ни маслина атинска ; али нека им се не крати нв оно што је норасло на хиљадугодишњем, самониклом храсту немачко-аустријском". III 0 вештини Кад је дошла на ред позиција о „уметности", посланик Барајтер замерно је, што се тако мала сума налази у буџету за потпомагање уметности. У свима кулгурним државама потпомаже се вештина, а у нас се вели — иико и не осврће на уметнишсе тежње и радове. Прича, како се вештаци злонате и како, поред свег свог ванредног дара, морају да беже из земље, јер немају шта да зараде. Сви се вештаци редом туже: и архитекте и сликари и пластичари и граФичари, како нема ЈУ рада н како су се бадава држави обраћали за номоћ. Држава је, у оваком елучају, дужна да иомогне и она може да помогне. Пије доста што постоји академија вештина, н што ће се иеколико проФесора у њој ноставитн,јер ништа се не да урадити с тако незнатном сумом, која је нешто мало већа од суме што се троши на канцеларију за кореснонденте и кореспонденције. Нрича, како је један уважени сликар, који је наименован за нроФесора, дошао к некоме и молио се за каку наруџбину и како му је овај рекао : „шта, зар ћете још да сликате; та ви сте проФесор постали ?• Држава треба све од своје стране дауради: и наруџбине да чини и штипендије да издаје и да потпомаже сва уметничка нредузећа, а нарочито изложбе, како би сиромашни даровити уметници имали нрилике где да изложе своје радове. Готово је смешно и споменути да се у Аустрији на вештине не издаје од стране државе више од 29.550 Фор. (59.100 дин.), а овамо једва би довољно било и десет пута толико. У другим земљама троши се на уметност куд и камо више; тако : у Италији више од два милиона, у Француској иреко 3 милиона, у Енглеској 4 милиона, а у Пруској чак 5 милиона. А цео буџет за уметност не износи више од 228.911 Фор. (457.822 дин.), иа се одатле чине издаци и за археолошке цељи, одатле се издају и субвенције, нотпомажу се музичарске школе итд. На послетку, говорник најтоплије нрепоручује влади молбеницу

бечке академије уметности и других уметничких дружина. Шинистар аросвете одазива се радо предговорнику и обећава да ће уметност узетн у заштиту и да ће се потрудити да се за уметничке цељи повиси помоћ која се сада у буџету налази. Уједно признаје да се у том погледу врло мало чпни у Аустрији према другим државама. Ставља у изглед накнадпи кредит те да се пошље ко на берлинскујубилеумску изложоу, итд. Дебата о „уметности" закључена је овом одлуком : „Молбеница уметничких дружина бечких за повишицу потпоре на уметничке цељи упућује се ц. и кр. влади на достојно призрење". IV 0 университетима Кад је дошла на ред позиција „■ оуниверситетима ", нзнете су многе жеље односно великих школа. Посланик Дершата, говорећи о градачком университету, напоменуо је како тамо нема хемијске лабораторије, а иосланик Видерсиерг изишао је с предлогом да се између велике школе и гимназија уведе једна ирииремна година и изнео је како језлона чешком медицинском Факултету. Иосланик ВилдагЈер жалио се због неких невоља на инсбрушком уииверситету. Министар је изјавио, прво, да су сада бољи изгледи за дограду градачкога университета, а за чешко свеучилнште обећао је помоћ, јер се и сам уверио, како рђаво тамо стоји медицински Факултет. Исто тако, што се тиче велике школе у Инсбруку, обећао је да ће се постарати шго пре да се отклоне сметње које постоје. — За тим је изложио министар своје мисли о реФорми университетских штудија и о оном предлогу Вилдсперговом. Ире свега изјављује министар да се он не слаже с тим иредлогом, ,Јер би се извођењем те мисли морало много шта из основа мењати у уређењима университета, а међутим дужност је цросветне управе да се никако у тако што не упушта. У исторнји човечанског развитка заузимљу најленше место она времена када су се университети развијали и усавршавали. Још од оннх дана када су нрви правници из Болоње, најваљанији лекари из Са| лерна и најученији богослови из Париза по-