Prosvetni glasnik

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

341

НАРОДНА ИСТОРИОГР^ {Непг1 МагНп, Б.1б1о1ге с1е Ггапсе рорићиге; — ОииоГ, НМоп-е с1е Ргапсе, гасоп!ее а тев ре1Из-епЈап1;з; — Вигиу V. Шз1о1ге с1е Ргапсе; — А. Ватђаиа, Шз1о1ге (1е 1а туШбаИоп 1'гапдајве). НегоБање родољубља, један је од првих задатака сувремене наставе. Наше време је променнло базу полптнцн н државном жнвот/. Течајем средњих векова сила и освојење игралн су главну улогу, и мање се гледало на народности и на заокругљење држава ио потребама чисто народноснога развитка. Уданашње време минули су већим делом н снла и освојење, а с њима и њихове последиде. Стара тежња за непосредним господовањем и освајањем преобразпла се данас у тежњу за осигурањем сфере интереса. Тај је појам у најновнје време ностао, н наперен је више протпв државног него протпв културног остварења народносних идејала. Финоће новога времена старају се већ да државно-политични народни живот одвоје од културно-просветнога народног живота. За то се културно-просветноме народном развијању у опште тешко могу и нравпти материјалне сметње, нотито је баш моћан културни развитак нашега века дао лолета народносном развитку, и пошто су на томе основу великим ратовима ностала јача државна јединства Германије н Италије. Из тих узрока је борба међу народима данас у овоме. Мали и пејаки теже да се користе за се сувременом основом великог иросветнога, човечанског и књижевног рада нашега века, те да створе за свој опстанак народпосне државе ; моћни и великп опет, не могући да се, у данашњем веку, томе чисто и просто успротиве, иставили су ипак своје старо освајачко начело, али ублажено, преображено у сферу интереса. Осим одбране, којом имају мали да се од велнких чувају, најеовији догађаји на Валканском нолуострву уче нас, да се и међу малима води борба једних против других у интересу увећања. Силне нотребе времена дају оистанак само велнкима; мали га могу с тешком муком имати и одржати. За то се, опет, на другу страну, међу њима води крвава и себична борба у интересу увећања и опстанка. Родољубље нак

ШЈА У ФРАНЦУСКОЈ свуда треба, и оно је жар, који и у малим и у великим народносним организмима креће, ствара н одржава. Великима родољубље треба за то што пмају шта да чувају, и што је њима посао чувања, по нространству своме, тежи ; малима опет родољубље треба за то, што су у већој опасности јер су мади: и јер им се, због слабости њихове, лакше може досадити. У међусобној борби једнаких или малих, онај побеђује, који је разборитији, вредпији, нросвећенијп и родољубивији. Природни закон о јачем и слабијем вредн потпуно и у свету моралном. Сви дакле, без разлике, имају нотребу да негују родољубље, само што је често и родољубље различпто према средпни, за које се потребу гаји, и према природи њезиној. Али љубити се може само оно што се зна. И то вреди двоструко, или и десетороструко, у нашем веку сумње, слободног мишљења и критике. Некада је било љубави но вери. Данас већ или љубав мора бити но познању, или је и неће бити. С тога се зарад неговања родољубља мора тражити и стварати народносни класидизам или иародносно васпитање у духу класидизма, неговањем и нознавањем свога рођенога, свога језика, своје књижевности, свога народиог жнвота, своје историје. Вез прошлости се не види будућиост. А историја је кадра научити свакога ко с њом уме да се разговори. ко од ње уме савета да потражи. У њојзи и у њеном изучавању сваки народ има да тражи свој класицизам, очекујући само одатле нравога н истннитога лека злима која могу снаћи народе у њиховом животу и развијању. Да би се од ових оиштих мислн ирешло на ноједпности и на примену, било би два пута. Једним би се узела наша историограФнја таква каква је, особито школска и популариа, и изнеле бн се њене слабе и добре страпе, те бн се узело на испит колпко она може горе ност&вљеној задаћи одговорити. Другим бн се показало, како се историја обрађује у напреднијих, богатијих, и већих народа, те како она тамо стоји у иогледу на своју задаћу нрема науди и ирема стварпом нокрету живота народнога. Први пут није нас много мамно к себи, јер би говор био готово ис-