Prosvetni glasnik

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФША У ФРАНЦУСКОЈ

381

рече ТреФор — кака је у нас, а н на другнм местима, није никако довољиа и као што треба, него се мора другим путем унутити, ако смо ради да дођемо до како корисна резултата. Нпје довољно, што ће дете из народа научити да чита, те да се наслађава причама о овом и оном хајдуку, разбојнпку и т. д. и да из којекаких дистића и новиница чита о крађама и убпствима, доповима п самоубицака и т. д. Основно образовање, т. ј. васпитавање народног подмдатка, мора се тако уиутити, да онај који је у школу ишао изиђе из ње и питомпјп и бољи но онај који никад у шкоду није ишао, а исто тако потребно је да основна настава буде у неку руку и пољопривредна, како бн сељак који је у младости походио школу умео боље и орати и сејатп и како би био у стању да се рационалније бави и воћарством и винодељем, и како би и занатлпја све што из његових руку има да изпђе израђивао вештије од онога којн школу никад није ни видео. Најпосле основна настава треба да се осврће и на хигијенску страну, те да наш народ, још као дете у шкоди, сазна и научп, да му за одржање здравља треба пре свега чпст ваздух, да људи морају у друкчијим кућама живети а не у онаким у каким данас живи већина нашега народа (на мношм ме-

стима животари сељак у кући где га дпм ненрекидно дави п где нема ни трага од чистоће) и да се којекакво ђубре не сме држати око куће, као шго нп нечистоћа из нужника и т. д. неће ни мадо ноправити пијаћу воду, ако се буде сдивада у бунаре из којих се вода носи. Ако смо ради да васиитамо свој народ онако као што треба, морамо нре свега као што се но себи разуме — сиремити и васпитати учитеље за основпе шкоае и морамо настати (узгред буди речено) да се села ушоре, ако хоћемо да Угарска постане кудтурна држава. (Ово — разуме се — не иде брзо и на прзчац). Учитељи се за овакав позив не могу спремпти у учитељским шкодама где нема и заједнпчког живљења (интерната). Надам се да ће државне учитељске школе носле некоднко година моћи одговориги тој задаћи својој; незгода је само у томе што у суседству има шкода у којнма се ради сасвим протавно овоме". И т. д. Овако је некада говорпо Тре®ор коме је поверена управа просветном струком у Угарској ово је већ четрнаеста година (од 1872. г.). Кодико су његове мисди основане и умесне, нека читаоци сами цене. Д.

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА 7 ФРАНЦУСКОЈ

(Наставак)

(Непг1 МагИп, ШбШге с1е Ггапсе рориШге; — Ошго1, Шз<;о1ге (1е Егапсе, гасоп(;ее а тев реШз-еп&п1з; — Бигиу V. Швкпге с1е Ргапсе; — А. КапЛаиЛ, ШзШге (1е 1а стПзаИоп 1'гап5а1зе). II Франсоа-Ппјер - Гиљом Гизо (бијго!;) један је од најзнатнијих људи у сваком погледу које је произвела Француска овога века. Родио се у Ниму 4. Октобра 1787, умр'о је у Вад-Рише-у 12. Септембра 1874, после века који је до последњега часа испуњен био најживљом и најмноговрснијом радљивошћу. По вери је био протестанат. Још 1809 године

изншао је на иоље јавне радње својим „Речником синоннма језика Францускога (ШсИоппа1ге ишуегзе1 с1ез зунопутез «1е 1х 1ап§ие Јгапдахзе), којеје 1859-Л изишло у петом нздању, а којега је 1885 изишло и девето од других прегледано и умножено издање. Али се одмах његова пажњаи његова радња окренула историји, јер је већ 1812 постао заступпик професора историје на университету париском. Бурне прилике, у којима се његова отаџбпна, Француска, налазида, и његова многостраним способностима и ведиком радљивошћу одарена ирирода кретаде су га час у поље подитике, а час у поље иаставе и књижевнога рада кроз много година, све до 1850