Prosvetni glasnik

384

НАРОДНА НСТОРНОГРАФИЈА У ФРАНЧУСКОЈ

скпја, само су системе". Тако се о историјском Гизотовом раду изјаснио А. Тијери, један од најзнаменитијих исгорика нашега времеиа у Француској, човек и снреман и позван да о пословнма ове врсте суди. Међу тим и оиет није бидо све иостишуто. Пређе се осећао недостатак иотпуности у носматрању нојава и недостатак философског размишљања о ономе што је приповеђено: сад се пак осећао недостатак у причању ; нредиво историјске приче постило је одвише танко и провидио;а одлучно размишљање, објашњавање, суђење и извођење историјтких последака иди закона преузело је мах. Историја, схватили је онако ^же као што се у старо време схватила, или је схватили у потнуности у којој се данас схвата, у стварн је драмат живота народнога, и није добро кад се у њој приноведачка страна занемари. Гизо у млађим својим годинама није ни писао потпуцу историју, и с тога му се у тај мах и не може но нравди тај прекор учинити. Али и у млађим годинама писао је он Историју енглсске револуције, у којој је и сама нрииоведачка странабоље изведена, и којеје у самој Енглеској нашло много признања и одобравања. Истом позиије, кадје Гизо и сам већ принао историји; кад је непосредна радња његова у нолитици остала далеко назад ; кад је, далеко од сваке дневне борбе, мирним оком, с нером увиђавнога посматраоца, ночео мотрити кретања људска, дошло је време, да п Гизо одужи дуг, који му се ранпје од критнке чинио н да наиише историју, у којој ће к добрим странама културне радње и филосоФскога, посматрања и објашњавања нридоћи још и потпуно изведена страна нриповедачка. Томе су много допринеле и срећне породичне прнлике, у којима се кретао овај франнуски велики историк и државник. Сам наслов његове ноиуларне историје Француске, оно гасоп^ее а тез реШ8-еп^ап1;з (прпчање мојим унуцима) показује постање те историје. 0 свему пак како је рађена та историја, може се читати у Гизотовом инсму издаваоцима својим у Паризу, које је пггампано као предговор к нрвој књнзи те његове историје. „Вп сте чули, господо, пише он у томе писму, како већ од више година уживам у очинскоме задовољству, иричзјући мојим унуцима историју Француске, и нитате ме. да ли

немам намеру да на јавност изнесем ове породичне студије о великом животу наше отаџбине. На то, с почетка, нисам никако ни мислио ; моја је мисао била само о мојим унуцима и о поуци њиховој. Стало ми је било, да их уведем у нашу историју тако, да би је у истину могли познати, да им за историју вољу нробудпм, задовољавајући како размишљање тако и уображавање њихово, да им нсторију покажем у нуној јасноћи и живости њеној. Историја је Француске, као и свака друга псторнја, пространа и дугачка драма, где се догађаји препдећу по одређеним законпма, и у којој нредстављачи нграју улоге, које иити су добидн готове, нпти су их на намет научили, већ које су носдедак не само њиховога прородиог положаја него и њихове власгите мисди и њихове властите воље.. У историји нарбда има две врсте узрока, који су у исти мах и суштаствено различнти и најтешње везани ; једно су природни узроци, од којих зависи општи ток догађаја и који се изменити не могу, а друго су сдободни, од иоложаја независни узроцп, који се уплећу у ток догађаја. Историја није свакодика дедо човечанско. Неки јој закони додазе са веће висине ; али су људи бића, која се у историји крећу сдободно и живо, те тиме производе посдетке и врше упдив, за који су одговорнн. Историја се цеда може свести на оно што је суђено да буде, и на оно што је по слободној вољи учињено, на законе догађајима у напред одре1,еие и насамобитне поступке човечаиске слободне воље. Све што за морал и за истину може учннити исторпјско причање, то је да верно исприповеда штасеу поменута два правца догодидо и учинило. „Та двострукост историје није ми никада тако пала у очи као кад сам историју причао мојим унуцима. Кад сам с њима почео ове лекције, они су у први мах иоказивали врло живо интересовање, и слушали су ме са врдо озбиљном добром вољом. Ади чим не могоше добро појмити везу међу догађајима, чим дичности историјске мојим говором не изађоше пред њихове очи као стварна и слободна бића, којима се мора указати или симиатија или прекор ; чим се драма не развијаше довољао јасно и жнво пред њиховим очима, — пажња њихова утрну и поколеба се ; они, на један мах, осетише потребу свет-