Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

410

за запад тако и за оријентадну Јевропу, а погдавито за нас Србе. Ово иеколико речи, мислнм, довољно је било да објаснии за што сам узео на се да, у колико будем кадар, проучим ту епоху историјску. Још ми остаје да напоменем, да ди ми је могуће у Француској, на париском университету, остварити ту моју жељу. По моме мишљењу у избору университета нисам ни најмање погрешио, како у погдеду изучавања цедокупне историје, тако и византииске периоде по наособно. Настава историје опште у рукама .је добрих проФесора као што су : Рамбо, Фистел Де Куланж, Л.авис, Сењобос, Пижоно, Лекдер и т. д. Што се пак тиче византинске исгорије, истина је да за њу нема нарочите катедре, ади је на тој историји у Француској много више рађепо него на остадом занаду. Француска је била кодевка визангинским студијама. Тако је у Иаризу нрви нут штампан Согриа /ггв(оггае (зузапИппае и Диканж је поставио темељ Бизантиодогији својим радовима, као што су: ОГоааагшт а<Ј. 8сНр1огез тесИае е( т/Чгтае ОгаесИаИз, Сопа^апИпороИа сћНвНапа. — РатШаеђузап!:ћхпае. — ОгззеНаИоп зиг 1еа тедаШез. Нг&1о1ге Лез етрегеигз /гапдагв с1е Сопа1апЧпор1е. — Даље он је издао са напоменама и бедешкама Зонарину Хронику , Сћгошцие Равса1е, Ану Комненову, Бидехардујииа и т, д. После ових првих почетака изучавање византинске историје као да се било неко време занемарило у Француској. За то пак време радило се на њој више у оријентадној Јевропи и то у Грчкој (Папаригопудос), а нарочито је та радња била жива у Русији (Васиљевски). Но после тога доста дугог прекнда Визаитиологија је на ново ночела цве-

тати у Француској. Као доказ за ово довољно ми је да напоменем само ова имена радника на Впзантиологији, као што су : На$е, Јзатђег1, МогСгеиИ, МШег, Вгипе1 Ле Ргеи1е, Еддег, Ат&Лее 2ћуеггу, КатћаиЛ и т. Д. На посдетку, према чл. 2 прав. за држ. питом., имам да напоменем г. министру које сам предмете изабрао за овај течај и са колико часова недељно. Тако, за датински језик сдушаћу предавања г. Марте са 2 часа недељно, а за грчки г. Овета, такође са 2 часа. За стару историју посећаваћу предавања гг. Сењобоса и Миспудеа са 2 часа, за средњевековну историју г.г. Фистела де Куданжа, Лависа, Сењобоса и Л.еклера — 5 часова, а за нову историју г. Рамбоа са 2 часа. Предавања из геограФије сдушаћу код г. Гибоа са 2 часа, и најзад, походићу часове г. Л.ишера за палеограФију и дипломатику. Поред ових проФесора на университету, гледаћу још да походим и нека иредавања проФесора у неким другим шкодама, као што су: СоИеде <1е Ггапсе и Есо1е ргаПцие Лез Наи1;еб Е1ис1ез. Најзад, иоред свих повољних услова за мој рад овде, не могу да прикријем г. министру моју зебњу, да ли ћу моћи, узимајући у обзир огромне цене историјских дела, поред све моје штедње и абнегације, одвојити од стипендије суму довољну за набавку књига. Част ми је изјавити г. министру и овом нриликом уверењемога најдубљег поштовања. 25. Новембра 1885. 1Јариз. ј З ожидар [ Т рокић, држ. нитомац.

КАРАКТЕРНЕ СЈШКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по А. В. Грубе-у)

Марија Стуарт, Краљица Шкотска Нлјцрња тачиаг у Јелисаветином жппоту била је к.ено постуиање ирема њеној несроћној сродницп, Марији Стуартовој, кра-

(Наставак) љнци шкотској. Хенрих VIII имао је дие сестре. Млађа је била баба Јованке Грај, а старија је била удата за Јакова IV. краља гакотског. Њен син био је Јаков V., отац