Prosvetni glasnik

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

4 62

1189 године; али су еснаФИ толико били од потребе у овим временима безакоња и насиља, да су се насупрот свима забранама одржали. Чланови су еснаФадоиста налазили заштите једни у других, еснаФје доиста нотномагао старце, удовице, сирочад. Сваки је еснаФ имао некога свеца за заштитника, сваки је имао своје свечане дане, своју касу. Старешине и њихови иомоћпици бринули су се о целом еснаФу, старали су сз да нема нревара, и мотрили су да се држе правила. По тим правилима ваљало је нроћи строг и дуг шегртлук, ади су онет иста нравила осигуравала члановима еснаФа искључан рад њиховога заната (мононол), тако да је у свакоме занату еснаФ сам одређивао колико може бити мајстора. Отуда је следовало, да није било надметања, јербо није било слободе, н да су цене радовима биле одређепе прилично високо. Али је та тако оштра дисциплина бпла од велике иотребе још новој радиности. Касније су еснаФИ више сметали, али се у тринаестом веку тим начином обезбеђивао посао. Из тога је постао грађански сталеж. Још ми имамо нравила, која је свети Л.удвик дао израдити за еснаФе париске. Старешине су есна®а имале дужност да назе на владање чланова, они су руковали касом еснаФСКом, и имали су чак и судску власт, али су опет и они пред дрлсавном влашћу били одговорни за сваки неред, који би се у њиховом еснаФу догодио. 8. Стање аољи; нсдостатак сигурности. ЕснаФи су давалн неку сигурност радиности варошкој ; алн пољска привреда није имала никакве сигурности. Грдни простори земље налазили су се под шумама и лединама, и добро обрађене земље могло се наћи само око вароши и градова, око јаких замкова и манастира. Радник се ннје смео унустити далеко у поље, одакле му не би било лако утећи у своје склониште. Креспи у Валоа показује интересантан пример, шта су онда биле многе вароши. Тујебило дугачкоједно подграђе, одвојено од града јаким зидом ; а око подграђа су опет свуд около били палисади. Зими су грађани становали у вароши, а чим би се показала каква опасност, сељаци би се пз околине такође склањали у подграђе, затварајући ту и своју стоку и свој алат. У пољима за време рада имали су само

колибе, као што их дрвари подижу по шумама, кад где иду на дужи посао. А кад се толико бојао сељак, шта ли је чинио трговац? Онје опет, осим царинекоја се нанлаћивала на варошким вратима, морао илаћати право спровода свакоме властелину кроз.којега је земљу пролазио, да би се гарантовао одсваке пљачке. Који су трговали водом, били су такође подложни многим дажбинама а нарочито приликом несреће на мору. Ако би се догодио бродолом, околна прибрежна властела присвајала су себи све што би море избацило, чак и у оном случају, кад би људи заједно с товаром разбијене лађе изашли на обалу. »Овај је камен драгоценији од дијаманата, што ките круну краљевску", рекао је властелип од Леона у Бретањи, показујући чувену једну стену, о коју су се многе лађе разбиле. А у оно време нису се људи снебивали и да мало помогну мору, лаашим сигналима лађе на стену привлачећи 1 ). 9. Нарсдбе о безбедности иутова; краљевски новац; Јсвреји и менице. Још свети Л.удвик је обновио наредбу Карла Беликога којом је налагано властели што је наплаћивала друмарину или мостарину, да ујемчи сигурност путника о^ сванућа до мрака. Да би олакшао исплате, исти је владалац наредио, да новац двадесет и четири властелина који су у тај мах имали право ковати га, иде само по њиховоме властелипству; међу тим да се новац краљевски прима по целој краљевини. Тим је учињен први корак к укинућу властелинскога новца 2 ). Како је црква проклињала зајмове на интерес, каишари су се страховито множили. То су обично били Јевреји, који нису ни могли никакву другу трговину радити, јер им је свака друга забрањивана. Отуда се и мржња против њих толико развила. Да би сакрили своја богатства и да би им^лакши течај осигурали, они су изумели менице, које су уни') И ово је бидо у обичају у српском примор.ју. Има спомена о рачунима за накнаду ових штета, а краљеви су трговцима дубровачким у уговорима обрицали заштиту у овом случају. 2 ) Од Дугааиа у напредак и у пас се бида развила властеоска или Феудна децентрализација. Оиа је разорила стару нашу државу. Међу остадим звацима властеоске или Феудне анархије, или боље полиархије, која је ио д слаб м Урошем у Србији ојачала, може се поменути и пластеоски новац. Докази се могу наћи у Љубићевој књизи о југословенскпм повцима.