Prosvetni glasnik

472

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

ковати. У сваком је квадрату избушено по 9 рупа. Размаци између квадрата такође су избушепи, ади тако, да ове рупе долазе нотпуно у једном реду са онима у квадратима. Рупе у квадратима су у три реда, сваком по 3; а цифре којима се Саундерсон ири рачунању с том рачунаљком служио, били су дрвени или коштани клинчићи, које је он забадао према значају и количини броја, у поједине рупе. Први десни квадрат био је само за јединице, а први до њега за десетице, онај, што иза овога лево стоји, за стотине и т. д. Где треба да дође нула, ту је остајала празна руиа без клинчића, и то је значило Саундерсону оно исто, што и окатом кад на табли папише кредом нулу. Исто тако Саундерсои је и геометрнју учио рукама, помођу опипљивих знакова. За геометријске задатке, он је употребљавао опет једну даску, која је била избушена у много редова. И овде је имао, као и код рачунаљке мале чениће, који су били нодесии, да се могу у сваку рупу угладити. Сад кад хоће каку геометр. Фигуру да направи, онда према њеном облику, удешава те иа разна места углављује оне чепиће, и у исто време једннм концем или танкпм канаиом спаја их један с другим, и онда му онај колац образују страпе оне Фигуре коју прави. Саундерсон је знао врло добро и музику а нарочито свирање у Флауту. Памћење је имао необично јако, а пипање тако оштро, да је могао прстима да разликује праве старе римске новце од лажнпх; слух му је такође био развијен врло јако. Оп је могао по гласу да нозна личности, с којима се је пређе састајао. 11а није само то. Он је могао по гласу да сазна кака је соба и да ли је празна или намештена, само кад у њој проговори ма ко; јер ио одјеку он цени каки је и колпки је онај простор, и каки су иредмети у њему. Математику је учио попајвише самосталнпм размишљањем о ономе, што су му из добрих дела те врсте читади. У години 1707 буде постављен за учитеља Философије, а иосле четири године постане сталан проФесор математике на истој школп. Његова су предавања била врло јако посећена. Он је читао (предавао) о Њутоновим математичким делпма, па и о самој оптици, коју је он могао да разуме и изучи на тај начин

што се правила виђења (о светлости) као п друге математичке науке, могу да представе линијамаи угловима, и тако и да се објаспе. Он је и писао целу математику за своје ученике, али за живота није дао ништа да се оштампа. Тек после његове смрти Камбришки унпверзитет изда о своме трошку његове основе Алгебре. Он је ирви изнашао да се коцка може аоделити у 6 иирамида, које се у средини коцке врховима додирују, а стране коцкине остају као пихова основа. Због свога доброг знања имао је леп глас п велико уважење међу математичарима онога времена. Доцније је Саундерсон постао и члан академије наука у Лондону, а Краљ Ђорђе II., који га је и лично познавао, наименовао га је за доктора. Онје се оженио 1728 године. Кад му се прво дете (женско) родило, његови прпјатељи мишљаху, да ће га много обрадовати, кад му кажу, да му се родила ћерка са здравим очима, али се зачуде, кад им он одговори : „ко зна, да ли ће њој очи помоћи, да дође до пеког већег образовања, него што би без њих". Саундерсон је умро у 56-ој години свога живота. Ако оваки примери не долазе у обичне појаве ни у данашње време, кад су шкоде за образовање слепих распрострањене, тако рећи, по целом свету, и кад се образованих и интелигентних слепих налази у свима класама друШтвеним и свима врстама рада, опет ни Саундерсонов рад није био у сгању да покрене питање о образовању слепих у оно доба. Саундерсон је истина свакога задивљавао својим радом, а нарочито својим уннверзитетским предавањпма ; али њега су сматрали као неку необичну појаву, као једно чудо, и чинидо им се, да остади слеии и немају никако сличности са њим, нити да они могу нешто сдично радити. За то нису ни узимали његове способностп и рад као меридо, по коме би се могдо закључити за што су н у кодпко су сдепи у опште способни за какав рад или васпитање. И она предрасуда, да су слепи неспособни за сваки рад па и за образовање, живеда је и даље и у самој Енгдеској, у којој је Саундерсон тако силан и неоспоран пример дао о способностима сдепих.