Prosvetni glasnik

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

4П8

личним земљиштем запада. И у том погледу докле би се западној Европи могло дати име Горске Евроие, Русији би припало име Равне Евроие. „На сваки начин ни та руска равнина впје равнпна чиста н без промене ; и у Русијисе налазе и внсине и низине земљишта, само у много мањој сразмери него на заиаду. У тој малој различностп рускога земљишта у средини се опажа четвртаста узвишеност, која се зове средишња висија (дентралвнне холмн) или Алаунска висија, којим јој се именом северни део зове. Североисточну страну те висије чинила би висија Валдајска, брежуљци који се издижу на 100 метара; западна страна су јој ниски брежуљци Дњепра, који се простиру све до водопада (прагова) дњепарских; јужна су јој страна узвишености од Курска ка Саратову; источна су јој страна песковите обале које сс пружају уз десну страну Волге и Каме; северпа су јој страна они нагиби земљишта, којима се водонађа Волге дели од водопађе Л.еденогаМора. У осталом токВолге, Оке и њихових притока цепа средишњу висију на две неједнаке половине". Прелазећи по том па још неке нојединости у склопу руских равница, писац прелази на последице оног утицаја, који је геолошки склоп земље руске показао на руску историЈу. „Русија је, говори он, земља равпа, п за то су геолошки слојеви њени готово свуда хоризонтални. Није бпдо тамо никаква потреса, који би те слојеве поломио, који би камените слојеве издигао на више, да кршем њиховим испробија слојеве родне земље или песка. Последица је тога, да у Русији камена има само у близини планина. а то ће рећи само по границама, управо врло ретко. Та је околност имала огроман утицај на економско и уметничко развиће Русије. Морало се зидати друкчијом грађом него на западу; грађевине су или од храстовине и јеловине, или од цигље; од дрвета су биле старе цркве, царски дворови, бедеми старих градова; од дрвета су и данас грађанске куће и кућерци или колибе сељачке. Руска села и пајвећи део њихових варошп права су гомила заиаљиве грађе ; отуда чести п готово редовни пожари, тако да би се скоро могло рећи, да у средњу руку једно па друго сва Русија сваких седам година изгори. Друга је последица,

што грађевине које се дижу од таке грађе, не могу имати огромне размере ни замкова ни цркава као на занаду, где се од камена зидало. Старе су цркве у Русијп малене. Истом од кад је изашло на море Балтијско и Црно, има руско царство вароши од камена; Петар Велики га је обдарио првом престоницом, која је зидана од камена. И као што је рекао г. Соловјев, ако би се за осталу Европу могло рећи да је од камена, за Русију би се морало рећи да је од дрвета". Одмах за овим говори писац орускимрекама и о историји. „Реке су од огромнога значаја у једној земљи ко.ја је тако без приморја, као шго је Русија. Оне су добро пспресецале источну Европу. Ради њих источна Европа није континенат тако једноставан као Африка или Аустралија. Ако нема морских залива, она има река са широким током, које продиру до саме средине њене п од којих гдекоје изгледају готово као мора. Како по равницама нема стрмени, реке руске не теку нагло као Рона, оне отичу тихо по своме кориту од песка или од иловаче. Дуго времена су реке биле једино средство саобраћаја. Кад су који пут цареви руски хтели да обиђу своје царство или да пропутују по својој земљи, ваљало им се користити или зимом, која је од Дњепра до Урала уравњавала беспрекидни пут саоницама њиховим, или су морали чекати да лед спђе, да би могли по рекама иловити. И доиста дуго времена се по Русији могло нутовати или зими на саоницама или лети на лађи; у пролеће би растопљени снегови прекрилили руска поља барама, и у тај се мах већ никуда ннје могло. И трговина се држала оних истпх путова који су служили рату и политици. Само тиме што су речни путови били на услузи можемо ми себи објаснити ону брзипу, с којом су лица руске историје претурала толике просторе, и што су онако исто лако иојављивала се из Новгорода у Кијеву, из Москве у Казану као што је Француски краљ из Париза могао да искрсне час у Рему, а час у Орлеаиу. Реке су Русима савезници противу њиховог „великог пепрпјатеља" даљине. И свуда су и освајањаи насељавања руска кретала се ио току река ; руска стихија се нарочито уткрђивала па обалама Оке, Каме, Дона, Волге и одатле је она пређашња