Prosvetni glasnik

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

501

У историји ратова и уговора, коју каткад називају и саољном историјом, могло би се оно што се учи и данас предавати као што се нре сто година предавало; унутрашња пак историја, историја образованости и установа мора се данас већ сва из нова писати.... Ади при свем том има опет главних црта и суштаственпх чињенида, које су довољно испитане и утврђене. По томе се, барем у основима, може већ писати историја образопаности Француске«. Иредазећи по том на свој задатак, писац говори: »Ја нити мисдим причати како је добивена битка но Бувину, нити какојеизгубљена она на Пдатје-у, већ сам рад нацртати историју самога народа у саставним дедовима његовим. Рад сам, да покажем, како су иостади такви каквн су: аристократија, свештенство, грађансгво, варошки и сељачки народ; како се из гомиде старинских гадских пдемена иди старинских вдастеоских држава образовао једноставан народ и једноставна држава као што је видимо; како се на рушевинама некадашњих вдасти одржада моћна држава са свима суштаственим саставним деловима државе; како је постада садашња државна уједињена администрација (јер ње од вајкада није било), како је постало судство, војска, дииломатија, Финансије; којим се правцем II по каквим методама у разно доба радидо код нас на агрикудтури, индустрији, трговини; како се радидо на књижевности, наукама и уметностима; у кратко рад сам да нокажем, како су живели наши стари и какве су муке поднели, да би нама приготовили овај бољи живот који ми данас уживамо. Дедо ово није дедо искључиво научно. Ја не претепдујем да доносим каква нова решења и да размршујем замршене ствари, јер знам да има у нашој историји стотинама питања, од којнх би свако тражило само за се по цео живот човечији. Ја сам се користпо оним што су други до сада пронашди. За то сам у нотама бибдиограФским на крају сваке главе поређао гдавне писце, којима сам се служио. Све их ту нисам поређао за то, што сам у исти мах хтео дати каталог исгоричке бибдиотеке, која би се могда набавити за употребу наших лицеја и шкода". Да се до ове књиге дође, много су помогди програми школа Француских. То засду-

жује општу нажњу. У ведикој борби која се у Француској води међу ренубдиканизмом и ројадизмом, репубдикански се озбиљни научници бацају и на оне раздичите стране, с којих се посматра историја, еда би и ту нашди помоћи за утврђење репубдиканских идеја. С тога се осећа тежња, да се историја скрене више чињеницама живота него ди врховима који су живот народни руководиди. У најновијим програмима за гимназије Француске дато је врдо пространо место установама и чињеницама цивидизације. Још већма је у том ногледу дато место удевојачким гимназијама, где је „историја цивидизације* стављена на прво место. И ова књига је пнсана за Француске девојачке гимназије. У исти мах је изашла у крагко изведена и за основне шкоде : Ш&1о1ге с1е 'з смШва.Иоп /гапда^&е а Гизаде с1ез Есо1еа рг1тк.. ■>«. То је сигурно ирви пут покушанО, да се историја цивилизације спушта тако ниско. Задржаћемо се за сад при овоме деду, које је нисано за девојачке гимназије. И у намери да дамо у преводу који већи оддомак, којим ће се ове бедешке завршити, овде ћемо још дадати превод прве гдаве из поменуте књиге о ирвобитним временима, која је врдо кратка, да би читаоци видеди како је обрађен тај део. „1. Расе фосилне (ареиотоиске). На земљишту које Је касније постало Галија, а посде Француска, жнвело је племе љуДи које се називље нлеменом предисторичким,старијим од сваке исторнје. Најстарије се зове илеме иреиотоаско (фосилно). Кости људи од тога ндемена палазе се помешане с костима животиња коЈе се код нас већ одавно не надазе. „Ти су људи живели у време, када скдоп земљишта и кдимата у Француској још није био таки како га данас видимо. У геодошко доба кватернарно као да је климат садашње Француске био много топлији него сад, а уз то су онет гдекоји крајеви биди врло хладни, јер су се дедењаци алпијски пружади много на даље него ди данас. И за то се онда у Француској налазидо животиња из топдих крајева, као што су лав, тигар, сдон, водени коњ, носорог, мајмун и животиња из северних крајева, као што су беди медвед, северни јелен, вздра. „Човек из кватернарног геолошког доба у Француској познавао је и животнње које се