Prosvetni glasnik

М О 3 А к и д у ш л

513

мозгом, зборним местом свих нерваних духова, а други оиет раздог јесте тај што је она једпни Оеспарии примерак у мозгу. При обрнутом покретању, лете нервани духовп из мозга преко нерава за покретање правце ка мишићима. Душа наша влада над овим иокретима, над овнм струјањем, и она све то регулише. Из утисака нерава за осећање гради она представе а вољом дејствује на нерве за покретање и на мишиће. У извеснам прпдикама, може струја нерваног духа и без претходног знања душевног да прескочи са једне врсте нерава на другуврсту, и на тај начин постају они невољии а често бесвесни пожрети, које ми давас у наудп називамо реФлектории покрети. На сличан начпн своде се н друге разне радње духа на нроцесе мозга. Тако из трагова покретања , који су заостали у нерваним влакнима ностају слике маште или ®антазнје; из покретања живаца, којп срце с мозгом везују, постају душевни нотреси; из покретања других нерава по телу ностају ножуде, жеље и страсти. Пошто овакаПсихологија за сваку унутрашњу појаву, налази материјалне нроцесе ван саме душе, којима се објашњавају ове иојаве, онда нам се само по себи намеће питање: је ли збиља у овоме механизму у оиште дугиа и иотребна? И заиста, још и Декарт је сматрао све жнвотиње као какве машине без душе. Доцнијн представници Францускога материјадизма пренели су овако поређење са машином и на човека, позивајући се с правом на оца новијега спиритуализма, чпје су психодошке иредставе они и усвојнди. Ипак цедог прошдог века дуалистичка хипотеза Декартива остада је у снази и вредности. Па и сама нрепирка психодога погдавито се врзла око питања : где ли може бити та згодно намештена тачка у којој душа долази у додир са духовима нерива? Дугачак регистар свакојаких мишљења о овоме питању осгавио нам је Албрехт Халер у делу своме „ Елементи физиологије". Једно овако мишљење, понајбдиже Декврговим назорима, по коме је требало душа да станује у можданој дупљп или комори (УепМсиИ сегећп) нретресаоје и Кант наизмакудана својихса приличном иронијом а поводом опет једнога списа некога анатома Семерив^а. У својој

краткој расправици Еант драговољно прима оваку поставку и покушава да из ње изведе и добије најкорисније ресултате, па на послетку упоређује оваке покушаје са свим згодно сапокушајем каквога математичара, који се у задуд мучи да имажинирану (уображену) ведичину претвори у реалну. Овај критички философ , размождавац старе метаФизике, није се могао друкчије понашати према Еартезијеввм нечастивим духовима и аветињама, него онако исто као што се понашао критишући Сведенборгове Фантазме о виђењу духова. Опег за то, она стара МетаФизика, са представама које су владале и у науци и ваннауке, преживеда је критичну философију , те тако ни у нашем веку дискусија о „седишту душе " није скинута била са дневнога реда. Шта више, баш чудноватпм начином ова школска философија, коју је Кант поништио, бпла је прва, која је требала да добпје извесан утицај на Физиолошке погледе и схватања. Кристијан Волф, основалац ове школске философијс , у своме мишљењу о односу теда и душе отпао је од Лајбница па прешао опет Картезију. Њему није више свет хармонична система душевних простих бића идп јединица, као што је то код Л.ајбница, него је код њега само душа такво биће — монада — која се скроз и скроз раздикује од тедеспе материје, која се простнре и која се до у бесконачност може дедити. Ади докде се Волф на овај начин у својим метаФизичкнм представама врагио Декарту, дотде се он у својим исиходошким иреставама удадио од њега. Исиходогија Декартова, не гдедећи на помоћне хипотезе у њој, које су онако у ваздуху стојале, одржавадаје инак јединство и ненодељеност душе. Представљање, осећање, тежење све је то стојало у свези једно с другим и само су сноља изгледали као различни појавп а унутрашњи процес, или основа, био им је свима један и исти. Волф , страсни класиФикатор по свнм гранама, уображавао је, да јенека наука достигда своју циљ тек онда, ако су њезини појмови издељени и сређени у згодне системе, — па је тако исто радио и са нашим унутрашњим аскуством. Он га је дедио онако, као што се каква земља дели на обдасти, округе и срезове и, сматрао је, 65