Prosvetni glasnik

514

да је пре свега и свачега нужпо познавати ову пхематичну поделу. Али као год што у ГеограФији, кад се она лоше и површио предаје, постане ово дељење земаља главр^а ствар а право знање нешто споредно, и цела наука добије облик костура, тако је исто било и са Психологијом Волфовом . Његова се Психологија на крај краја претворила у просто разликовање тако названих душевних моћи. Међу овима су се разликовале пре свега главне или више душевне моћи као; сазнавање и тежње , који су једно према другом постављени, да би се после могли опет свако од њих делити па извесан број нижих моћи. Тако се н. пр. сазнавање делило на радњу чула или чулност, на машту или уобразиљу на памтење, на разум итд. Као год што лекар у Молијеровом „ уображеном болеснику" умствује: опијум успављује човека с тога, што има „уМиб ДогтШуа" тако се исто и у Волфовим психолошким списима налази доста објашњења којих се смисао од прилике своди на оваке закључке: човек мисли за то, што има разум, и ту је сад све. У Психологији су се опажали трагови ове ВолФове системе скоро до најновијег времена. Поред старања да се пронађе седиште душе почела се појављивати јака тежња да се појединим душевним моћима одреде нарочите партије или области у мозгу. Проналазачка снага анатома показала се у овоме питању врло плодна. Једни су хтели да им памтење буде смештоно у мождану греду, а други су опет мислили, да је приличније да ту буде место уобразиљи. Трећи су опет мислили да је најзгодније место за'уобразиљу да буде у Амоновом рогу, а мождану греду ваља резервисати за разум и т. д. Овај правац достигао је своје савршенство у почетку овога века оснивањем Френологије, за чијег се творца сматра Фридрих Гал. Френологија није, ка што се погрешно мисли, неки нов проналазак, који је од један нут синуо у глави њезиног оснивача, него се она развила са свим природним начином из представа, које су владале у апатомији мозга а под утицајем опет психолошких представа, којима је постанак у системи школске Философије прошлога века. Гал је само из

постојећег мишљења извео са свим доследно закључке, који су бпли близу иамети, изјавивши: да о седишту душе као такове не може ни бити говора, него само о љокализацији њезиних различниК моКи или снага. Овака мисао могла се донекле сматрати као наиредак према дотадашњим непоузданим хипотезама, јер је Гал тражио, да се локализација душевних моћи утврди и докаже путем искуства и проматрања. Тек после због погрешних претпоставака, које је он узео за основицу, и због наопачке методе добила је Френологија свој ненаучни карактер. Л.обања нпр. по својој Формп имала је јединствено да зависи од растења мозга. Мозак је дакле опредељивао облик лобањи и површина ове, морала је у свему бити подударна са моделирањем површине мождане. И једно и друго мишљење погрешноје. Варуистој мери мора се развиће мозга прилагођивати и управљати према коштаном скдопу лобање, као што се и овај мора управљати по растењу и развијању самога мозга. Шта више, поједина задебљавања и удубљења лобањиних костију забрањују нам категорично да изводимо икакав позитиван закључак о Форми и важности оних партија мозга, које се под тим костима налазе. По Галовим начелима, ако би се иста са човека применила и на најближе животиње, требало би да се горила (мајмун) одликује страховитом богобојажљивошћу, имајући енормно развијену партију лобање испод које, по Галовом мишљењу станује страх госнодњи. Штета само, што ова партија лобање ннје ништа друго до огромни коштани гребен, који се образовао онде, где су темене кости срасле! Као што се одавде види, овако разликовање и дељење душевних способности било је проето норуга на сваку методу. Место да се пође од ма какве паметне поделе душевних моћи, оно се потпло од лобање, и из ње су се требале да изведу и разделе душевне моћи, при чему се такође било склоно, да се одмах приме и изводе најобилатија генералисања. Тако је Гал пронашао и одредио некаквих двадесет и седам душиних дарова, поделивши их по површини лобање. Дар за познавање места, дар за изучавање говора, дар за разликовање и осећање боја, нагон за самоодбрану, неснички таленаг, дар за намтење ствари,