Prosvetni glasnik

5 36

К \ О П А У К Л

основу којих се то кртпи. Међу тим, баш и од оних тачака, које су за ученике разумљиве и нодеснп, мора ее бирати нгго је најподесније ; јер ту ће бити и таквих, којз не би имало никаке користи даљо развијати и објашњавати. Примене, које ништа ново не износе, него само нонављају оно што је већ познато ; које не могу никакав интерес улити ; које се не могу нпкад подражавати, које не потпомажу објашњење никаквог научног закона — на такве ст^ари не треба се ни обазирати ; о њима може и да се не говорп. Као особпто важно, пгго вреди да се спомене, те да би се о стакдету што вигае знадо, изгдеда ми да је она околност која се односи на нрављење тога иредмета, а то је жарење песка у свези са содом иди пепелом. Ученицима од седам или осам година може се доста казати о овој тачци, те да се код њих може иробудити интерес за то и да запамте један Факат, који Ке бити од корпсти за доцнију научну наставу. Оне чудновате иромене, које постају усдед хемијског једнњења, узбуђују ведики интеј )ес и могу се, увијене у подесне прпмере, и запамтити ире него што се могне разумети теорија, за. коју се овпм и сирема. Но, у овом сдучају стакло не бп могдо бити иочетак једног низа очпгледних лекцпја. Пре њега морало бп се ученицпма предавати о неску, пеиеду, соди, а и о тондотп, и ири томе обратитп нажњу баш на оне особппе свију ових нредмета, који долазе у обзир ири прављењу стакла, које, дакле, иначе не долазе тако често у примену. Ово је један пример, на коме се впде тешкоће, на које очигледна настава у ночетку наидази. Предмет, који се избере за очигледну лекцију, мож з битп са свпм познат, ади оно, што треба томе нознатом да се дода и да се о прздмету више што каже, може да буде тамно и неразумљиво, и сад се бирају само тешкоће. Ако се учитељ ограннчи на оно, што ученицп већ знају, онда их ни о чему нз учи;

ако ли се опет поиугаа, да се њихово знање прошири, онда им се износи непојмљиво. Оваки сокачки дечак, који никад није видео школе, зна шта је стакло и зпа и његове неке особине, а има, поред тога, и велику количину других знања, с којима можда добро васпитана омладина иснуњује своје школске часове. Једино средство, помоћу кога се ове тешкоће могу уклоннти, састоји се у томе да се свакад најпре измери дужина скока, пре него што се скочи т. ј. да се види, којим сз иутем иолази, и да лп је он утрвен или није. У првом почетку на сваком се кораку нојаиљују тешкоће, а опет се мора кретати и напред ићи ; и сад да би се ово кретање осигурало и омогућпло, мора се полагано наиред ићи, и не сме се прецењивати раније стечено знање. Али оваједина, и ако врло важна и безусловно нужна обазрпвост, није потпуно довољна. Најбоље средсгво номоћу кога се тешкоће у очигледној настави могу савладати, јесте, да се најире изради један читав низ очигледних лекција, али тако, да свака сдужи као основа и припрема за ону која ноеле ње додази, те да се на тај начин ток наставе руководи увек у свезп и са обзиром на оно, што је већ учено. Потнуно строго ово се истнна не може извесги у оном времену, кад знање још не стоји у нзкој одређеној свези, али у неколико свакојако се може постићи и ире тога времена. Један извесан нредмет може се локазиватн и о њему говорити у извесном врзмену тодико, у колико за њега ученици већ имају нзке приирзме, на коју ће се сад наставити. Доцније се може оает исти тај иредмет нредавати и опшнрније. На овај начин, о стаклу би се најпре говоридо само о његовој разлнчној употрзби, у колико је то ученицима иознато, и о особинама стакла, које су ученицима нознатпје, и при томе би се имало мало шта новога да дода Доцније могло би ее говорити о прављењу стакла, а још доцније о његовим онтичкнм особинама. . (Наставиће се)