Prosvetni glasnik

539

без вида радити. Таких сленаца, који су се као добри радницн одликовади, иди изашли на глас као образовани и иаучени људи, бидо је, као што смо видели, још у првим вековима носле Христа. Само, наравно, то су биле са свим ретке и необичне појаве, које је свет сматрао као нека чудовишта и због тога мислио, да тако нешто и не могу други слени радити. У осталом на месту је да овде учинимо једну општу примедбу о снособностима слепих у опште, и да кажемо каку историјску вредност имају овде наведене и још многе друге биограФије оних слепих, који су зкивели у оном времену, кад школа за њихово образовање још није било, и кад они нису с таком тачношћу ни посматрани. Еад изнесемо рад и резултате данашњих школа за образовање слеиих, онда ћемо видети које радове могу слепи да раде, и докле се могу да усаврше у тим пословима, као и то, колико се и какво интелектуално образовање може њима да да. Из тога ћемо видети, да је без сваке сумње при описивању пређашњих слепих ушло доста неодређених, ако не и претераних нодатака. Јер да слепи раде разне занате, да они могу и у појединим гранама науке далеко да дотерају, за то има и данас врло очигледних примера; али да један слеп с онаком лакоћом савлађује најразноврсније занате, и да он с таком чаробном силом изучава музику, да после неколико недеља већ може и с учитељем скоро да се мерн, то је веома необична нојава, која се може само тиме објаснити, да писац биограФнје није био добро обавештен, или је он музпчку спрему и савршенство у радовима мерио другим метром а не оним, којим се то код окатих мери. Ово је друго и врло вероватно већ и по томе, што се тражило, да се и остали свет заинтересује за оио иитање о образовању слепих, и после што су доиста слепи радници у оно доба били врло ретка појава и нешто чудновато за најпростијег као и за најученијег човека, те услед тога, ако се видело да неки слепац уме да направи можда само руду, сврачине и можда ко^и праг и наплатак на колима, онда се одмах такав квалиФиковао као изврстан мајстор; или ако је осредње свирао, онда су га проглашавали за виртуоза. У Саксонској је живео нрошлога века неки

слепац Нидендорфер, за кога пишу, да је све врсте часовгшка сам поправљао, и изломљене делове у њима сам правпо и намештао с највећом тачиошћу. Даље се вели, да је он и без вође ишао и кроз непознате нределе, и никад није залутао ; а људе је по гласу могао одмах познати, па ако их неколико година није чуо. Већ ово је друго обичнија ствар код слепих, али понрављање часовпика је са свим необична ствар, и овде ће бити, да је овај слепац могао да врши тај посао само у некој мери, и то уз припомоћ окатих. Ми смо овим само хтели да кажемо, да је могло бити поједипих случајева, где је слепоме признато више способности и већег савршепства у неком послу, којим се он занимао, него што је он у ствари имао. Јер да су слепи до извесног стеиена за све оне послове сиособнн, којп се наводе код поједпних самоука слепаца у пређашње време, у то данас нико и не сумња, ко је само нмао ирилике да један пут уђе у сленачку школу. Ови поједини примери слепачке умешности за разноврсне иослове, и после они други у којпма се огледала њихова способност за интелектуално образовање, много су допринели, те је идеја о школама за њихово образовање прокрчила нут, и ирипремила земљиште за онај епохални преображај на овоме пољу, који је извршио крајем ирошлога века брат чувеног минералога, Валентин Хај. Ми можемо с иуним правом казати, да су слени својим сопственим радом највише потпомогли^ те је покренуто нитање о њиховом образовању и о отварању нарочитих школа за њих, које се данас рачунају међу нрве творевине културе и хуманитарностн новијега времена; они су својим самосталним радом обратили и пажњу научара на себе, и на тај начин учиннди, да се и други свет унозна са њиховим особинама и сиособностима. Тек посматрањем слепих и проучавањем њ^ховога живота, њихових духовних и телесних снага н способности, једном речи познавањем њихове целокунне природе, могуће је било дознати, у кодико су они сиособии за образовање, и да ли се и они могу извући из просјачког подожаја и уврстити међу остале ироизводнс чланове друштва. И та носматрања иад сленима ночета су тек нрошлога века. Дотле су 68*