Prosvetni glasnik

671

предмета на говорење с мишљењем, на слушање, на читање и иисање, на граматнку, и на декламовање. Прво видесмо, да га готово није ни бнло. За очигледну наставу знало је само неколико учитеља, који су свршили Учитељску Школу, али и то се у извештајима не види. Могли смо рећи дакле, да тај темељ језичне и друге наставе није ни ударан. То смо исто видели и код слушања. Језик, речи и веза њина и уче се слушањем , и ми видесмо, да деца нигде нису вежбана у овоме. Читање је већ стара ствар, и ми смо ималн само да видимо како се нредавало. Ту смо нашли и изасланичких извештаја иуно, н сви се готово слажу у томе, да и читање није предавано како ваља. Из свега изведосмо, да је читање већином било механично, мало с разумевањем, а још мање чисго и лено, као кад се говори. Код писања видесмо, да су сви и изасланици и учитељи обратили нажњу само на спољну естетичну страну и пренисивање, а од исказивања својих (и туђих) мисли нисмено, не нађосмо нн трага. Код Граматике могли смо очекивати механизам већ и по суштини њеној и по овоме што видесмо довде из језнка. У извештајима смо и за ово нашли материјала довољно. Из њих видесмо, да се Граматика предавала и по књизи и на много места у већој опширности, но што се по распореду тражи. II изасланици рекоше, да је то на штету и уштрб осталих нредмета. Предавање само пак, видесмо, да је било апстрактно, с голим речима и деФиницијама. Најпосле, што се декламовања тиче, нађосмо, „да већином није ни предавано, а где је нредавано, оно је механички предавано". За тим је дошао на ред Рачун. Поред све умне н пракгичне важносги овога предмета у њему је до скора владао већи механизам но може бити игде. Али, с обрадом тога предмета, видимо, да се и у настави осећазнатна нромена и бољитак. При свем том механизам је владао онет у већине, јер се још врло мало схватила и усвојила новина у правом своме значају. Општи извод дакле и овде нам је гласио овако : „да је и Рачун великом већином предаван механички као и Наука хришћанска и Граматика, нри свем том што се онажа млого бољи успех од како су изишле Рачунице г. Ст. Д. Поповпћа'.

На четвртом месту разгледалп смо Историју сриску. Ми смо и напред по истрискоме развитку већ погађали, да ћемо Историју пародну наћи и у основној школи и у ком облику. Очекивали смо да ћемо наћи једну књижицу, у којој ће бити само имена, године, и ред нсториски. А по овоме смо опет могли мислити, да ће и метода нредавања бити у простоме памћењу и учењу на памет. И одиста, свп су нам извештаји све ово потврдили. Сви су гласили, да се она предаје „из књцге", „но књизи", „на пзуст*, итд. Елем општи је извод и овде : механизам, и, на памет. А неколико изасланика изриком нам рекоше, што су осталн нрећуталн, да деци од свега „мало шта остаје у глави". Прешли смо на Историју оншту, па смо и ту нашли у суштини ово исто. Свајеразлика била у томе, што деца за овај предмет нису имала ручну књигу те да уче по њој, него је сваки учитељ диктирао онако, како је ко знао, па су деца после учила из тога диктата. С тим је дакле била само једна мука више, и за учитеља, тражећи онај материјал, и за децу пишући га. И овде смо дакле нашли: „диктирање, на намет, механички". Иосле тога дошао нам је Земљопис. И ту смо по самој природи његовој, по томе, што су сви нредмети о којима он говори удаљени и недогледни, очекивали нешто, где ће бити само имена њина, н поред њих цпфре о величини њиној. Томе је још допринела н оскудцца у свем ономе, што би могло да помогне дасестварају што тачније нреставе о нојединим предметпма, и дају јаснији појмпви геограФски. Сем тога, и где је тога било, и колико га било, из извештаја видесмо, да није употребљено. „Мане нонала нрашина, глобуси затворени у ормане, а деца замишљају Америку с оне стране глобуса, како се находи", вели један од изасланика. С тога смо н у овоме иредмету нашли резултат: без разумевања, без довољног разумевања, механички. Дотле смо ирешли предмете, који су и но себи доста апстрактни и тешки, да се деци јасно и очигледно представе. Од сада пак настају предмети, који су млого ближи децп, дечијој природи и дечијем посматрању, и који су тек доцније иапретком науке н нашега жпвота уведепи у школе, и ми смо имали 77*