Prosvetni glasnik

702

карактерне слике из опште историје

у смедеревском округу : г. Никодије СтевановиА, учитељ VI разреда школе смедеревске у V разред исте школе, 1. Оептембра ове год. ио потреби. гђца Љубица Миловукова, нривремена учитељида I разреда школе азањске, у Стари Аџибеговад, 3. Септембра ове год. по потреби. III Разрешени су: у алексиначком округу : г. Вељисав МилојевиК, учитељ школе витошовачке. 1. Сентембра ове год. но молби. у ваљевском округу *. г. Стојан ЈаковљевиК, заступпик учитеља I и II разреда мушке школе на Убу, 1. Сентембра ове године по молби.

КАРАКТЕРНЕ СЈШКЕ (по А. Б.

•5. Отпуст Наленштаина Није само био едикат који јемноге духове поразио. Самовољно гооподарсње Валенштаиноваца, од којих су трпели иодједнако и католици и нротестанти, изазвало је оиште незадовољсгво. Сви кнежеви желели су мира. Дванаест година готово тра.јао је рат и безгранична несрећа раширала се у све немачке покрајине. Дринуђен тужбама киежева и народа цар позва сабор кур®иршта у Регензбург. Овде су сви тужили Валенштаина због многих насиља, која је чинио он и његоЈИ војници. „Пљачкања и убиства, злостављања жена и деце чинили су они свуда. Официри су наиунили своје кесе са знојем и крвљу сиротних људи, и многи, ко.ји су пређе били врдо сиромашни имају сада три до четири стотине хиљада Форината готовог новца". Дар је био неома потресен овом сликом несреће и реши да се одмах 18.000 коњаника пз његоие војске отпусти. Али курФпрштн нису били тиме задовољии. Сви су

у крагујевачком округу : г. Василије Симић, засгупник учитеља школе стојничке, 2. Септембра ове годипе по молби. у пожаревачком округу *. г. Вадован ВукиКевиЛ, заступник учитеља I и II разреда основне школе у Пољани, 28. Авгуета ове године по молби. г. Арсеније СтојановиК, заступник учитеља, школе шетоњске, 30. Августа ове год. 110 МОЛби.

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Грубе-у)

са највећом жестином захтевали, да се отнусти Валенштаин и његове необуздане труие. Нарочито је Максимилијан Ваварски захтевао да се војсковођа отиусги. Цар се бојао Валенштаина и са тешком муком реши се на то. Валенштаин је стајао тада са својом војском у Швабији да мотри на кнежеве у Регензбургу и у случају нужде да притекне цару у помоћ. Ту дођоше посланиди и донеше му његозу прееуду. Против очекивања оетаде он миран и обећа да ће се шжорити. Он је знао у наиред о свему, јер је, као што вели, прочитао у звездама све шта ће бити на сабору у Регензбургу. Он се учини као да је цару више благодаран због отнуштања, него што га мрзи. Он му је еам и ииеао. У писму му је благодарио на њоговом дотадашњем иоверењу и молио га је да и даљо ц • откаже своју милост. Посланнке отиусти по што их је кнежевски обдарио. 'Гако ието обдарио је и своју војеку

/