Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

703

при отпуттању и обдарио је великим поклонима, ио што је внао да ће му она опет требати. Утешен звездама. које су му ејајну будућноет иредсказивале, новуче ее он са небројеним благом на своја добра у Моравску. Овде је као осветник очекивао време, када ће још већу част и славу доживети. Његови војници пленећи и пљачкајући вратише се у своју домовину, а неки одоше лигистичкој војсци, којој је главни зановедпик опет поетао Тили. 6. Густав Адолф, кра.Б шведски у Немачкој Кад су се кнежеви безусловно нокорили цару, изгледало је као да је иротестантизам иропао и да је катодичкм вера оиет обновљена у целој Немачкој. Али се јави један човек, који све поремети и даде други правац свему. Овај човек био је 1 устав Адолф, шведски краљ, највећи јунак онога века и иајбољи владар у оно време. Оиасносг, која је у Немачкој нретила његовој једноверној браћи, сматрао је он као своју соисгвену. Већ од пре више година он је јако мрзио на цара и његовог војводу Валенштаина, који су га више иута тешко вређали. Највише га је озлоједило то, нгго је Валенштаин отерао срамно његове посланике. Кад еу шведеке трупе догало у помоћ опкољеном Штралсунду, онда је Валенгатаин подругљуво узвикнуо: ^Ако и сам снежни краљ до>-е овамо, ја ћу га бичем кући одјурити". У рату, који је Густав Адолф водио с Пољацима, задобио је он храбре ратнике и вичне војско.шће. Тили је умео боље да цени свога новог непрнјатеља него цар и његови саветници. Кад је цар у Регензбургу добио веет, да- шведски краљ полази нротив њега, он је рекао Тилнју : „Ми сад имамо једног непријатеља више". Али овај одговори озбиљно: „Шведски је краљ један непријатељ веома мудар и храбар, у цвету живота, сна-

жан и чврст. Он је научио да у рату победи и да рат води с победом. Његова војска је целина, е ко.јом он влада као коњ с уздом. То је мајстор који не губи већ увек добија". Кад је Густав спремио све за прелазак у Немачку сазва он скупштину (од сва четири сталежа). Он уће у скупштину (21 Маја 1630) да јој каже свечано е Вогом ! Ту узе своје једино дете, четворогодишњу ћерчицу Христину, на руке, ноказа је скупштини као будућу краљицу и заиоведи да јој се закуну на верност. Тада с оштрим гласом саоншти својим верним ноданицима шта га на рат иринуђава. Он заврши говор речима: „Ја вам свима кажом моје искрено с богом; ја вам то кажем може бити последњи нут". При том потекоше краљици сузе из очију и у скунштпни се није чуло ништа друго него јецање и уздисање. С малом али изученом војском (15000) која је за љубав свога војсковође била готова све жртвовати, изађе он на суво најнре на обали Помораније, на ушћу реке Пене. Он је био први, који је стао на еуво. Пред очима целе вејеке клекну он на немачкој земљи, здблагодари Вогу јасним гласом за ерећан нрелазак и мољаше небо за даљи благослов. Свима официрнма, који су около етајали ударигае сузе. Краљ то виде. „Неплачите", рече он, .,пријатељи моји, него се молите Вогу усрдно ! Што се више молите, тим је сигурнија победа. Често се молити то значи пола иобедити. Најбољи хршпћанин увек је најбољи војник!" Доку Валенгатајновој војсци беху у моди сваковрсни пороци а за Бога нико и не нитагае, Густав Адолф заповеди да се свака чета јутром и вечером искуии у круг у сред поља око свога проповедника и да се ту моли Вогу. Грдње, коцкања и двобоји били су строго забрањени. У свима добрим делима Гусгав је служио својнма као углед. Његово чнсто етрахопогатовање давало му је у најтежпм тренутцима храброст и ду81 *