Prosvetni glasnik

О КОМЕТАМА

821

Као што се вцди, ми имамо на расположењу 110 доста објашњења, треба само да изберемо; али ако та изобилност претпоставака доказује нмажинацију астронома , она иоказује тако исто и неприлику у којој се они налазе нред тим непознатим Феноменом. Ми нисмо нотпунце исцрпли листу тих хииотеза ; ево једне која се нрепоручује именом својег аутора. Феј иретаоставља са свим нросто да сунце има две акције ■ једном привлачи, то је гравитација, другом, благодарећи његовој топлотн, одбија кометарне материје ; оно их одбија све ви.не што су мање густоће. Оно дела па новршние а никако на масе ; оно их одува, распирка као ветар завесу. Тиме се све тумачи, тиме се све објашњава: најлакше материјалне честице, а то су оне што се налазе но ореоли, раздувају се на рен. Једном речи, тимсехоће да каже да су материје комете одагнате далеко од сунца ци1а ез1 гп ео гчНиз гери1ша, сијиз... Кад се нађемо пред каквим мистериозним нојавом, доиста нишга лакше није него створити једну снецијалну силу да би га растумачили. Уреде тако да сила дејствује у директном или иротивном нравцу од дистанције или четвороугла нли куба, у днректном нли противном правцу од новршине или масе нли, на послетку, од чега се хоће. Пошто она нема другу цељ до да се нз ње нзвуче жељено објашнење, украси се свима потребним врлинама како бн донела нужпо задовољење, и наравно она ностизава своју нељ пошто је цигло за то и етворена. Физичари некада употребљаваху наивио тај пачин ; они су изнашли четири Флуида, калорнчни, светлосни, електрични и магнетични, силу коерцитивну, каталитнчну, електромоторску, итд.; иза тога не остаје ништа више. Данашњи научењаци отпочнњу одбацивати сиаку нову силу са толиком брнжљивошћу са коликом се иређе измишљаваху. Кад доснеју до тога да иише не могу ништа сазнати, они створе једну часнутачку у којој признаду то и једнно правило као руковођу у очекивању. Је ли и овде тај случај ? је ли Феномеп тако тајанствен да се из њега не може до бити мекаиизам а да се не створе нове силе? Ми не верујемо. Иснитајмо аналогије које ностоје између земље и комета. На земљи, сунчани зраци Фрапирају одвесно све тачке јед-

ног суседног круга екваторовог. Јужнн делови глоба добијају највећу топлоту ; ту се образује оно што се зове асиирациони круг. Ваздух се ту, одиста, разређује, подиже, струји на север или југ и одлучује две гасне струје : иасатски ветрови. Перманентне, нравилне, долазећи из умерених предела, загрејане нрогресивно у своме нуту, носећн са собом врело испаравање, те се струје сукобе па кругу и уздигну се до највеће граннце ваздушне;ту се гшчиу ширити, по том, узимајући протнван нравац, враћају се, једиа к северу, друга к југу: то су контра-пасати. Са обе сгране аснирацпоног круга има дакле две атмосФерске струје које омотавају цео глоб, дошав хладне са полова додирујући земљу и новраћајући се онет тамо, загрејане, путем на висинама. Овде није место да се парочнто задржавамо на каниталној улозн те цпркулације ; довољно је што смо показали њену нужност, њену константиост н њено ширење, и подсетпли на њену теорију, благодарећи славном Халеју. Та би циркулација постојала још, но променила би своје услове ако би земља, у место да се обрне око саме себе, показивала пли била окренута ненрестано једном истом страном сунцу. Асиирациони круг свео бн се на једну тачку, насатски вегрови стекли би се ту са свију страна, контра-пасати размицали би се у свима правцима; све земне тачке шиљале бн том врху хладног ваздуха којн би се ту загрејао, иодигао би се у коничном снону к сунцу, ширио би се, новпо бн се назад и најзад би избегао сунце путем у висипама. Очевидно је да би то двогубо кретање имало у толико више енергнје у колнко би се земља више приближила сунцу, њена атмосФера више ширила и шго би ту било впше материје за иснаравање : овде се не претпостанља никак1!а нарочита ренулзивна сила. Дођосмо до комета. Кад су далеко, оне су округле маглице. У центру, средини, густе материје, по том течне, за тим гас с ноља : енормпа атмосФера, врло мала средина. Та средина нмађаше 1600 километара у Донатијевој комети, атмосФера јој мераше 2.000.000, док земља, са нречником од 12.000 кнлометара, омотана је једном ваздушном кожицом од 200 кнлометара. У кометама се дакле скупља све да би се развила под СЈПчаннм ути96