Prosvetni glasnik

8 4 9

теорологијо, Ботаиике, Зоологије и Геологије. Она уноеи објашњења о узроку и иоследици у геограФСка Факта, износећи у емииричком облику оно принципе, који се у регуларним или Фундаменталним наукама методички изучавају. Учење Физичке Геогра®ије долази за правом ГеограФијом, која ее овим учењем допуњује и на онај начин на њу утиче, као што утиче сазнање узрока и последице на знања голих Факата. Она (Ф. ГеограФија) је и увод у основне или главне науке, али нре него што се проуче принципи у њиховом правом реду и чистоћи и у овим наукама — дотле ни она, шти се из Физичке ГеограФије стекне у погледу ових наука, не може оставити никакав трајан и иотнун утисак. Учитеља по некад замаме научна, објашњења Физичке ГеограФије, те их он етрпа заједно са правом или описном ГеограФијом. Али ово сме само са свим у кратко наноменути иросто као један наговештај. Ова два дела (Описна и Физ. ГеограФпја) не смеју се ни на који начин мешати. Још веће је иекушење, кад се хоће историја да сноји са описном ГеограФијом. Тиме се многа Факта, а нарочито она Политичке ГеограФије, направе занимљивијим те тако постану и разумљивија. Међу тим, ово треба чинити врло онрезно и са свпм у кратко и тачно одмерено, те да ее геограФски елеменат не затриа историјским, од кога се може само толико узети, колико је нужно, да се нрава ГеограФпја потпомогне. Са свим је умесне, што се пажња обраћа на поједине црте, које еу имале нресудног значаја на велике историјске догађаје, али због тога се не сме сама Историја уплеети у ГеограФију. Има једна нарочита грана науке, којаприпада политичкој философији Социологије, и која основне услове социјалног уређења и социјалног развитка човечанетва раснравља номоћу физичких односа. По нека интересантна и пајважнија Факта, која прииадају у ову област, могу ее, на послетку, згодном

нриликом споменути и у геограФској настави, ! али цела та област не може се при изучавању ГеограФИЈе у школи исцрнсти : Она има своје нарочито, засебно место, исто онако, као што је то случај и са Физичком ГеограФијом. Али и норед тога, биће од користи, ако учитељ ГеограФије најпре размисли и оцени у колико и где му треба да ове елементе увлачи у чисту ГеограФију, па да нрема томе узме оно што му треба из оне друге области, али да то сматра као главну ствар, коју ученици морају запамтити. У Географији морају ее многе ствари нросто од речи до речи на намет научити. И у геограФском знању велику улогу игра памћење речи. Али сувопарност, која је с тиме свезана, треба да се уклања; а за то има више начина, међу којима је нарочито онај, да се гледа, те да се еа именима сг.ежу подесне сгварне представе. Међу тим, не сме се прецењивати снага представљања код омладине за оне предмете, који стоје у слабом додиру са осећањима. Не сме се сматрати, да ће једно дете од десет година бити у стању, да у себи сгвори иерну слику о индијским равницама , о управним зрацима сунчаним у Индији са њеном необичном вегетацијом, њеним животињама и њеним многобројним становницима тамне боје. Ма колико добро да се удеси један низ очигледних нредавања, ипак она не могу дух припремити, за ехваћање свију карактерисгичних биљака и животиња једног троиеког регпона. Да се ово уплете у једну земљигану слику — за то треба конструктивне енергије духа, које може бити еамо у нотпуној зрелости духовној, па чак и тада мало индивидуа дођу до развнтка ове духовне способности. Географија се може на различне начине свезати с цртањем. Дртањем карата запамти се слпка дотичне земље онако од прилике, као што се запамти мишљење и начин изражавања некога писца, кад ми коиирамо неко извесно место из његове књиге. У оним слу-