Prosvetni glasnik

88 2

ДГЈ НЛСТЛВЕ и ВЛСПНТАЊА

потресен. Он му даде благослов, онрости му нрестуне и погнутом главом оде од њега. — Пред вече болест појача. Алексије мољаше да говори још једном са оцем. Петар се једва реши да то учини; но још у путу доби вест да је Алексије умр'о. Ова напрасна смрт раздражн људе, и они су говорили, да је Петар наредио да га тајно убију. Једни су говорили да је удављен, други да је отрован, а трећи да му је глава осечена. То је било 1718 године. После овога закључен је мир са Шведима, јер је Карло XII био умр'о. Петар је узео титулу цара свих Руса, назват је отац отаџбине и добио надимак „Велики". Он је ово све потпуно заслужио. Од тога времена Петар је већ иочео слабитн од силног на-

презања! Но он сејош неко време држао. На послетку наступи озбиљна болест. Његов свештеник тешио гаје у болести оломињући га на муке Христове. Он рече са свим с ведрим лицем : „Јест, то јеједино, што моју жеђ гаси; једино што ме крепи!" Верна Катарпна није га нн тренутка остављнла. Пред своју смрт он јој рече, да сви великаши желе да она прпми круну. Оаа се промисли и рече: „Ја примам круну, али само за то, даје сачувам Нетру II, Алексијевом сину, до онога часа кад небу буде ио вољп, да ме прими/' На скоро по том Петар издану у Катарининим рукама. Она паде на колена и мољаше се Богу: „Госноде, отворп твој рај и прими ову лепу душу к себи!" Он умре 25. Јанура 1725. године.

(Наставиће ое)

ДУХ НАСТАБЕ И ВАСПИТАЊА у Србжјж од год. 1870. до 1882. По извештајиша изасланичким и другим изворима Написао Ј. Миодраговик НРОФЕСОР (Наставак)

То су сви извештаји, и то одговарају па ово нитање, коме смо ми напред придали толико важности. Па шта видимо из свега овога. Један вели, бавили су се чешће „иитањима методике", а ништа се поименце не иомиње. Други вели просто и отворено, савет се није бавио никаким иитањем. Трећи вели, да су се разговарали о подели првога разреда и о идењу ђака певача на пратње и парастосе, а о настави не налазимо ништа. Четврти каже, „пошто је савет сва наставна питања претресао у Јуну прошле године", то се преко годипе разговарао само о Гановљевој Физицп. Пети вели, да се савет само „бавио питањем о предавању опште историје". Шести вели, да ее преко године није водио никаки до-

говор, по остављено_за свршетак, а „по свршетку" не видимо ништа. Седми се бринули о унапређењу просвете у оиште и о унапређењу наставе у заводу њином, и у првој бризи видимо жељу за „сталне и до ситница изведене нрограме", а у другоЈ једну „беседу" и ((Оспивање научне библиотеке при заводу". Још се овде каже, да су се наставници „сагласили", да походе предавања једандругом, но не види се да су то и чинили. Осми вели, да се нису „званично" бавили никаким питањем, а „онако" су се међу собом обавештавали, но то су „познатије ствари и од мање вредности", па „не налази запотребно, да и на то даје одговор". Девети се разговарали о „двомесечним писменим испигима'', о предлогу „општинском представништву о