Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

887

„Наука Хришћанска", један ,Ганова Физика", а један Земљопис. А из овога видимо, да већа ноловина није никако ни одговорила на нитање, а од ових, који су номиљали ноједине предмете, да се ни двојица не слажу у томе : који је предмет најтежи. Из тога видимо да нити .је одговорено на питање потпуно с дечије стране, то јест, како су деци падали поједини предмети, нити с педагошке, филозофско — психолошке стране, то јест, колико је који нредмет по својој природи и по своме месту у настави и обиму тежак. На други део овога питања: „зашто се тп нредмети сматрају за тешке" ? још мање имамо одговора. Једино за „Науку Хришћанску" вели се да је за то, што се предаје у самим догмама, и за Физику, „због огромности нрописапе књиге«. На трећи део овога питања: „који се предмет сматра за најлакши* ? нађосмо само ово : Један вели: „Као најлакши предмет п то мислим свуда — сматра се хришћанска

наука". И други један вели, „Историја свештена и катихизис". Трећи вели, „сем Хришћанске Науке, сви су други били лаки". И то је све. На четврти део питања : »Зашто ово" ? први не одговарају ништа, а трећи ће дуже и опширно одговорити мало после, кад дођемо на поједине предмете специјално. Из свега видимо, да је споменуто врло мало и тешких и лаких предмета, и да је још мање узрока наведено и одговорено на питање : зашто ? Даље видимо, да је спомепуто вгше „најтежих", него „најлакших". Још видимо, да је „Наука Хришћанска и међу најтежим и међу најлакшим, и то : два нут међу најлакшим и један пут међу најтежим. Сад да прокритикујемо све ово. Прво је нотребно да одредимо : који су предмети лаки а који тешки ; који најтежи, а који најлакши. (Насгавиће се)

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА од Александра Бена ГЛАВА ОСЖА ИСТОРИЈА (Наставак)

Ако узмемо историју у њеном највишен или иоследњем облвку, онда је прелаз од ГеограФије на таку иоторију са свим лак. Али историја, као наставни предмет добнја различне облике. Први прелаз на њу образују оне нриче, које изгледају да су неизоставно нужне за интерес у првој настави у читању, но што су оне готово једино средство, да се пажња код деце пробуди. И у самој ствари, непрестаним изношењем таких прича учитељ на послетку дође и на онај спојни члан историје — биогра®ије — који води у праву Историју. Исгорија се не може нотпуно разумети у њеном потпуном значају без многог претходног знања и извесног светског искуетва.

А кад се већ ово има, онда учитељ није више потребан. Стара и модерна взлика историјска дела образују, но нашем сопственом избору, приватну лектиру наших зрелијих година. Најраније поуке општега значаја, које стоје у свези са Исгоријом, то су поуке о човечијој природи, о владању, ]раду и мотивима људским. Овака предавања могу бпти врло проста и са свим лако разумљива, као што је, на пример, оно у коме се износп саможивост или нобожност или у којима се показују човечије страсти у њиховим различним другим облицима. Кад такве сграсти иокрећу једну народност или једну већу људску заједнпцу, онда еу и оне историјска 104*