Prosvetni glasnik

историла српских

897

зисторијама отворила широм врата, да иод нидом закоиитости за добре паре у свештеистно уводе најгрђи умии пролетари.јат. Обазрећемо се још и на литературу. што беше у том добу намењена овим вишим школама народним. За латински језик изађе 1767. годиие. Латински буквар од Зарије ОрФелина. 8" 47 страиа. Штамиан је у Млецима. 1767. изађе аритметика од Василија ДаијановиКа. У Мледима 8° 368 страна. — Исте године изашла је опет Зарије Орфелина. „Почетница латинскога језика са речпиком". У Млецима. 8° 448 страпа. Рецензија је нашла, да је то нрештамлано и врло мало измењено издање једне руске књиге. Славенска граматика учила се из књиге Смотрицкога, коју је 1755, Митроподиг Непадовић ирештампао. И директор Вујановски наиисао је 1779. сигурно за кандидате учитељске славепску граматику, која остаде у рукопису 1 ). Напоменули смо да је и Рајић, дошавши из Русије и иримивши се ироФесорског звања у Карловачкој латинској школи написао за ученике своје неколико ручних књилсица, од којих је ШаФарик нашао само једну и то је геограФија под насловом : крл гкое рикоиодстко нг по^мднго ^еииокндндго крвгд, теорегнуеское м нрдктнуеское, н?ћ ддтннскн^ђ н нЋне1|км^т, дукторокЂ нд сдакенск|и д^мкћ нредложеное ддл ову*ен1д гоношесткд глдк. сервскдго, к. нскунденш 1762. отг тодже гимнци! професорд I. Р. Рукопис је био у библиотеци манастира малога Еовиља. У богословским књигама није билатолика оскудица. Ту су прештампаване осимкатихизиса Могилина и књиге Прокоповићеве, епискоиа платона и других руских богослова, а осим рукописа дионисијевих, находимо још и других рукописашто су по тадашњим клирикалним школама преписиване и учене. Из овога се лако увиђа добра воља народа српског да дође дс својих ваших иросветних завода, но у згодном времену не нађе се човек да да онима многима почетцима чвршћу организацију, те се тако дешавало да што је једпо иокољење, или једанчовек подигао, то друго покољење поруши, а трећи мора на истом месту да почпе опет изнова борећп се са стотинама ирепрека. У већим ') Шаадрик. Ист. сри. књижел. III. ст. 368.

варошима Сомбору, Новом Саду, Беччкереку, Вршцу, где су тада Срби у иолитичној општини управо господарили, установише се у томе времену фондови за гимназије. Основ тих Фондова скоро је чисг новац срнског народа, на ппак ,се данас из тпх истпх фондова понегде н. пр. у Кикинди н Вечкереку издржавају мађарске гимназије, с тежњом да однароде тамошње Српство. Једино је Сомборска општина благовремено извукла свој део из школскога Фонда варошкога, те отуда издржава данашњу вишу девојачку шкоау своју. 10. Закључна посматрања. Описали смо политичке ирилике у којима се налазио народ српски у овом периоду времена, изнели смо у кратком нацрту нокрег на пољу књижевном, изведи смо тежње народа у колико се оне односе на иодизање школа и образовање своје омладнне, нацртали смо у главном и расположај нојединих митронолита и владпка према школском образовању , саоиштили смо све главније наредбе владе што се односе на иодизање школа, нредставили смо школе какве су биле до 1770 г, па и носле званично ирописане реортанизације до 1780 године; извели смо нокушаје, да и Срби дођу до сзојих виших школских завода, на нам сад још остаје, да завршимо наша посматрања и да у најкраћим цртама изведемо успех народа у четрдесет-годпшњој борби тој. Да су нолитичке ирилике биле врло тешке то нам најбоље илуструје сеоба толиког народа у Русију и одлука, да се из некојих нредела сели онет у ропство турско. Народ српски учествовао је за то време у два седмогодишња рата не само крвљу, но и грдним матерпјалним жртвама искљупљивао је он она од очева и дедова својих већ и онако скупо сгечена права. Крваве жргве што их је за то време иодносио, и голема државна давања, нису му додијала, али му је додијало то, игго су му се с године у годнну крњила његова толико пута највишим потиисом освештана права ; до очајања га је доводило то, што му се дирало у најсветије аманете његове : веру, пме и језик од мајке наслеђене. Крај тога, Србин је остављао старо огњиште своје, да не буде роб, — а у новој