Prosvetni glasnik

900

ВАСПИТАЊЕ И ПОЉСКЛ ПРИВРЕДА

ВАСПИТАЊЕ И ПОЉСКА ПРИБРЕДА У НАШИМ ОСНОВНИМ ШКОтЛАМА

(Спршетак)

Пољски рад поси па себи особитп тип, Оељак је чедо природе. Иоље и Шума то су два вреда која нас поје вечито свежином. Поље се сваке годипе нодмлађује. Оно живи тако рећи својим засебним животом, који у многоме личи на живот дечији. Ни један рад нема већнх примена од рада у Пољу и шуми. Нигде не види човек тако очигледно ресул■гате свога рада као у пољу и у шуми. Ма да је рад у пољу тежак, опет он има толпко лепота н примамљивости; да прелази с оца на сина и на читаве нараштаје, па и најстарији као и најмлађи члан пајвеће задруге наћи ће места у том раду. Поље говори детету необично искреним говором. Шума му казује толике тајне које је оно слушало од својих старих. Свако дрво сваку тиду, сваку животињу срета дете као свога друга и познаника. Поље и шума то је средина у којој се нољорадник креће, а биље и животиње су искрени нријатељи, који се не претварају и којн не лажу. Зар вашем детету можете пожелетн што боље до искрености, поштења и честитости? Хоће ли што више законодавац од тога ? Зар има бољега друштва од онога што налазнмо у иољу и у шуми? А ако друштво у коме се дете креће утнче на васиитање, као што у истипи и јесте, тада благо оном детету које буде те среће те одрасте у друштву искреиих, честитих и поштених другова. Шире н ленше основе за васпитање тешко ће се наћн. Није ово нрвипа да се нољу и шуми признаје тако моћан утицај на дете. Великп Француски мислилацпрошлога века Жан Жак Русо васнитао је свога Емила далеко од људи, у селу, а тако исто своју Софију чувао је од кужнога ваздуха варошкога. Он је то чинпо због тога што варошко друштво онога доба беше сувише рђаво. Он је живео у добу препорођаја науке о васпитању, али он је, не бавећи се само васпитањем, ударио основу новој науци о васпитању. Што није кадра да учини књига и школа то је кадар да учини рад, а међу свима ра~

довима пољски рад. «У зноју лица свога једпте хлеб свој'° Ни један зној нпје тако весео, тако лак као опај што га сељак с њиве носи кући својој. Према томе и иољоиривредни рад даје нам врло широку основу за васиитање. Радећи у пољу и у шуми дете ће се из малена навићи да све ствари гледа онакве какве су, неће умети да изврће и дотерује на ненриродан калуп никакву ствар. Оно ће бити са свим оно што јесте, биће цео човск . Хоћете ли примера. Наша новпја историја прича нам пеобичне прнче о људима који су раднли ралом, који су за свој позив изабрали будак и мотику. Поред добре мотике и челпчнога рала, поред чисте воде и на свежем ваздуху у њих се кристалисао и челичан карактер и чиста љубав наспрам свега што је добро и угледно. Ако хоћете врлина човечанских пре ћете их наћи у колеби по у налати, ире ћете пх наћи у пољу и у шуми, но на калдрми. Нова Србија дала нам је Курсулу Јову из села Цветака у окр. рудничком ; Сипђелића Стевапа изсела Грабовца, у окр. ћупријском, Рајића Танаска, пз села Страгара, у окр. крагујевачком; Хајдук Вељка, из седа А&новца, у окр. црноречком. Могао бих вам још врло много иримера навестп. Но што ће то. Сви знамо да је коло ослобођења Србије вазда повело село, пикадаварош, да је наш сељак био доиста јунак на мегдану, а патријота на дивану. Нећемо тиме да коремо варош и варошане. али морамо признати да и дан дањи наћи ћемо у селу више пријатељства, више људи. но у варошима. Пстина није само једини узрок пољски рад што сељак онакав, а чуршинлија овакав, али међу многима другим узроцима угледно место заузпма баш и само занимање којим се баве људи у селима. Ако би било потребе то би се дало лако доказати. Као што смо -видели пољска привреда није само наставнг. предмет основне школе,