Prosvetni glasnik

948

гдеску квадратну мнљу. За њом долазн Јевропа, која нма 320 миднјуна становннка иди 100 људи на квадратну миљу. Становнигатво Африке броји 210 милијуна, Америке 100 мндијуна, а некнх ведиких и мадих острва земљине допте 10 мидијуна. Беди ирема црнокожима стоје као 5 : 3. Остадих 700 мидијуна варакају у масги своје коже између затворено-диметне и жуте. — Од свега људсгва на земљи 500 мплијунаје одевено како треба, т. ј., да би покрили своју наготу, носе нотребно одело сваке врсте; 700 милијуна

пде полуодевено, покривајући само пеке делове свога теда ; 250 милијуна остају готово са свнм наги. Осем тоса, 500 милијуна од свега становништвај живе у кућама, које имају иотребне угодности; 700 милијуна у колибама и пећинама, које у свом уређењу немају никаквих знакова цивплпзације , а 250 милпјуна немају баш никаквих станова, те живе у нотиуно дивљачком стању. Три петине иди 9оО мидијуна становпиштва наше планете стоје испод нивоа, на коме се, по нашим појмовима, почиње живот човека достојан.

БЕЛЕШКЕ 0 ПР0С Оомо путовање у унутрашњосг А*рике срећно је извршио шиедеки поручник Глируп, који је на службн у држави Конго. Првих седам путоваља предузимали су Ливинкстон, Камерон, Стенлеј, Серпа Пинто, Висман, Арно и Капело и Ивенс. Глируп, проведавши три године у Африци, пошао је с караваном на пут од станице код Стенлејева (водо-пада), и после осам мосеца стигао до обале инђиског океапа. Пут се његов подудара, само у противпом правцу, с путом, којим је ишао Стенлеј 1877. године.

Православље у Јапану. — Прашсдавна (руска) црква у Јапану броји сада 19.000 хришћана; до сада су основане 184црквене општине; у школама ових опшгина учи 3 50 ученика. У последњој години крштено је 1 4 07 Јапанаца, а међу свима православним свећеницима било је 12 урођеника Јапанаца. Рускн св. синод препоручио је саветима духовних академнја да објаве свршеним студентима позив, којим се нуди ко има вољу да ступи у састав јапанске православне мисије.

Најстарији медицински спис — запсга је онај, коме је израчунато да има 3 42 8 година, а којн је иашао професор Еберс код једпог Арављапина у Тивама још пре неко.тко година, алп је садржина гога спиеа тек сад нозната. Паписан јероглифима на свитку папируса, дугачком 30 аршина, спие овај садржн у себи рецепте од свих могућннх болести, па нзмеђу осталог и рецепат за бојење косе, у ком је потанко описана и мера

ВЕТИ И ШКОЛАМА смесе. Помепута старина овога списа одређена је врло тачно; ио томе он води порекло од времена кад је Мојсије навршио 2 1. годицу.

У руско духовне секинарије — уписао се ове године доста велики број гимназиских ученика, Прошлих годнна обично су ђаци из семинарија ишли у светскс школе, али из гимнасија у семинарију сада први пут.

Уметничка блага Париза. — У Паризу је ту скоро начињен опширан инвептар уметничког имања, које чини својину овога великога града. Укупна вредност ових нроизвода изнсси 1 2,256.660 динара (франака). Нз ове суме 4.1 78,660 франака иду на уметнпчке пронзводе у 6 8 париских цркава. Уметничка блага (скулптура, слике игд.) цркве СенЕсташ и Сен-Жермен де Пре знаоци су оцениди на 1,342.000 динара. У градском складишту н а булевару Морлан чува се 69 статуа, у вредности 3 8 9.000 динара. Вредност споменика, статуа и попреја, што стоје у шеталиштима, на тржиштима и булеварима износи 1,000.000 динара. Од њих ј 90.000 динара иде само на колосалну сгатују «република" на тржишту Шато До. Осем тога, маса мање познагих уметннчких производа у вредности 648.330 дпнара сгојн у градском већу, у музејима, библиогекама и зборницама. II Париз, по броју својих уметничких блага, без поговора заузима прво место међу другим светским престоницама.

Издање и штампа кра/ћевско-српске државне штамларије

Одговорни уредник Живојин П. СимиЂ