Prosvetni glasnik, 30. 11. 1886., S. 40

948

гдеску квадратну мнљу. За њом долазн Јевропа, која нма 320 миднјуна становннка иди 100 људи на квадратну миљу. Становнигатво Африке броји 210 милијуна, Америке 100 мндијуна, а некнх ведиких и мадих острва земљине допте 10 мидијуна. Беди ирема црнокожима стоје као 5 : 3. Остадих 700 мидијуна варакају у масги своје коже између затворено-диметне и жуте. — Од свега људсгва на земљи 500 мплијунаје одевено како треба, т. ј., да би покрили своју наготу, носе нотребно одело сваке врсте; 700 милијуна

пде полуодевено, покривајући само пеке делове свога теда ; 250 милијуна остају готово са свнм наги. Осем тоса, 500 милијуна од свега становништвај живе у кућама, које имају иотребне угодности; 700 милијуна у колибама и пећинама, које у свом уређењу немају никаквих знакова цивплпзације , а 250 милпјуна немају баш никаквих станова, те живе у нотиуно дивљачком стању. Три петине иди 9оО мидијуна становпиштва наше планете стоје испод нивоа, на коме се, по нашим појмовима, почиње живот човека достојан.

БЕЛЕШКЕ 0 ПР0С Оомо путовање у унутрашњосг А*рике срећно је извршио шиедеки поручник Глируп, који је на службн у држави Конго. Првих седам путоваља предузимали су Ливинкстон, Камерон, Стенлеј, Серпа Пинто, Висман, Арно и Капело и Ивенс. Глируп, проведавши три године у Африци, пошао је с караваном на пут од станице код Стенлејева (водо-пада), и после осам мосеца стигао до обале инђиског океапа. Пут се његов подудара, само у противпом правцу, с путом, којим је ишао Стенлеј 1877. године.

Православље у Јапану. — Прашсдавна (руска) црква у Јапану броји сада 19.000 хришћана; до сада су основане 184црквене општине; у школама ових опшгина учи 3 50 ученика. У последњој години крштено је 1 4 07 Јапанаца, а међу свима православним свећеницима било је 12 урођеника Јапанаца. Рускн св. синод препоручио је саветима духовних академнја да објаве свршеним студентима позив, којим се нуди ко има вољу да ступи у састав јапанске православне мисије.

Најстарији медицински спис — запсга је онај, коме је израчунато да има 3 42 8 година, а којн је иашао професор Еберс код једпог Арављапина у Тивама још пре неко.тко година, алп је садржина гога спиеа тек сад нозната. Паписан јероглифима на свитку папируса, дугачком 30 аршина, спие овај садржн у себи рецепте од свих могућннх болести, па нзмеђу осталог и рецепат за бојење косе, у ком је потанко описана и мера

ВЕТИ И ШКОЛАМА смесе. Помепута старина овога списа одређена је врло тачно; ио томе он води порекло од времена кад је Мојсије навршио 2 1. годицу.

У руско духовне секинарије — уписао се ове године доста велики број гимназиских ученика, Прошлих годнна обично су ђаци из семинарија ишли у светскс школе, али из гимнасија у семинарију сада први пут.

Уметничка блага Париза. — У Паризу је ту скоро начињен опширан инвептар уметничког имања, које чини својину овога великога града. Укупна вредност ових нроизвода изнсси 1 2,256.660 динара (франака). Нз ове суме 4.1 78,660 франака иду на уметнпчке пронзводе у 6 8 париских цркава. Уметничка блага (скулптура, слике игд.) цркве СенЕсташ и Сен-Жермен де Пре знаоци су оцениди на 1,342.000 динара. У градском складишту н а булевару Морлан чува се 69 статуа, у вредности 3 8 9.000 динара. Вредност споменика, статуа и попреја, што стоје у шеталиштима, на тржиштима и булеварима износи 1,000.000 динара. Од њих ј 90.000 динара иде само на колосалну сгатују «република" на тржишту Шато До. Осем тога, маса мање познагих уметннчких производа у вредности 648.330 дпнара сгојн у градском већу, у музејима, библиогекама и зборницама. II Париз, по броју својих уметничких блага, без поговора заузима прво место међу другим светским престоницама.

Издање и штампа кра/ћевско-српске државне штамларије

Одговорни уредник Живојин П. СимиЂ