Prosvetni glasnik

980

СТЕПЕНОВАЊЖ И КОРЕНОВАЊЕ

некоднко лекција из уаоредног предавања тих операција

НапиСао СР. Ј. СТ0ЈК0ВИЋ арофесор математ. у београд. шмнасији

ПРЕТХОДНА РЕЧ Покушао сам, да но иримеру берлинекога матсматичара, ироФесора Вориицког л ), изиедем улоредно предавање степеновања и кореновања. Из нроба, које сам сам чинио при предавању алгебре у петом разреду гимнасије, стекао сам мишљење, да јетакав метод упоредног излагања сродних рачунских операција користан ио наставу. Разлози, који нотврђују добру страну оваког предавања, били би ови : 1. гато се њиме постпже лакше разумевање тих операција; 2. гато ствара јаснију прегледност сличних образаца и правила обеју онерација; 3. што ученици па тај начин боље памте поједине радње њихове; и 4. што је такав начин нодесан за систематисање, нодударање и диФеренцнрање образаца и правила тнх операција. Оваквом начину нредавања не стоје на иуту никакве веће тешкоће. Сем краткоће излагања, која се достизава овим начином, могао би се у корист његову, иоред показаних разлога, навести јога и овај : Има доста ученика, који после извесног врсм иа лако заборављају оне обрасце и нравила, која сј нрелажена ириликом нредавања једне од тих оиерација ; а то чини, да они теже разумеју извођења сличнпх нравила и образаца друге операције, да не могу лако запазити оне разлике или нодударања, која

') Вг. Ј. ~№огрггЈсу: Е1етеп4е (Јег М-ићетаИк. I. ГНе АгИ,ћте11к, Вег1т.

се међу њима налазе. Па и кад не би било тога заборава, тешко ће ученици бити толики систематичари, да сами доводе у упоредну везу слична правила и обрасце сродних операција. Нисам нокушавао, али »ислим, да би се тако исто могла упоредо прелазити и многа правила осталих сродних операција аритметичких : сабирања и одузимања, множења н дељења. И ако се све три сродне врсте : сгененовање, кореновање и логаритмовање, могу уиоредо тумачити у исти мах, једначином а п = ђ, која иреставља значај степеновања кад је непозната вредност степена ђ = х, значај кореновања кад је ненознат корен а, а значај логаритмовања кад је непознат изложитељ п, — опет мислим, да се при предавању не би могло нодесно извршити упоредно извођење сличних образаца в свпх трију операција. Па и кад би било нодесно, мучно да би било и корисно. Не може се порећи, да се памћење појачава упоређивањем два нредмета, два обрасца, два иравила ; али упоређивање вигае предмета у исти мах отежавало бп намћење о њима, стварало би забуну. Видније истављање образапа унаиред, мислим, да. такође олакгаава ученицима лакше намћење њнхово. За изво1)еп,е образаца нрве онерације служио сам се обичним, синтетичким методом, нолазећи од самог појма степеновања ; на нротив, код кореновања чинило ми се, да није довољпо нодесан онај начин изиођења, гаго га унотребљава бечки ироФ.;-