Prosvetni glasnik
988
велешке о ПРОСВЕТИ ii шкодама
у Цинцинату н конгреока имају свака у свом буџету по 206.000 и више динара, док нпр. буџет највеће биб.шотеке у Јеиропи, париске ШћНоШе^ие паНопа1е не прелази 500.000 дин. у средн.у руку. Као што рекосмо нанред, већина ;е америчких јавних библиотека ностала у ноније време; год. 18 50. велике библиотеке у Бостопу још није ни било, а библиотека у Чикагу основана је гек 1 880 г. Од г. 1 830. у Америци се задовољаваху основањем многобројних школских библиотека, и већ г. 1860. њихов је број прелазио 17 000 с 4 милијуна свезака. Доцније, око 18 50. дође ред на библиотеке за народ ((гес рцћНс Нћгапез), које се појавпше гогово у је.шо исто време у Америци, у Енглеској и у Немачкој иодизањем народних (популарних) библиотека у Бостону (1848), у Манчестру и у Ливерпулу (1 8 52.) и у Берлину ( 1 8 50). У Здруженим Државама као да је земљиште врло згодно за развитак (народних (попул.) библиотека. Најзнатнија међу свима, Во81оп рићНс Пћгагу има сада 500.000 свезака; она издаје на читање сваке годнне по милијун свезака. Њој даје држава годншње суму од 60 0.000 динара; њон персонал бројп I 40 чиновннка п служитеља. Ево неколико ццФара, из којих се може видети како се брзо развијат ова библиогека :
Целокупан број брошура
Годншњи прираштај
Годиае
х и
љ а д е
п р и м е р а к
1855
28
12
6
1860
55
27
7
1865
160
90
19
1870
ЗУО
250
1 4
Број
свезака
Годишњп
датих
трошак
...—.
на
чптање
Годншње 81.000 1 50.000 1,100.000
дневно 260 600 900 3,700
динара 78.000 145.000 624.000
Истина је да друге северо-америчке «библитеке за народ» нису расле тако на јуриш, као
бостонока. Али се библиотека у Чикагу, којом управља одличан библиотекар Иул (Р1оуе) разниј лла још дуже и од бостонске РићНс Нћгагу. Основана 187 2., она је нећ г. 18 75. бројала 48.600, а г. 1884. 106.000 свезака. Број чигалаца , који су године 1885. походи.ш чигаоннчке дзоране, превазишао је 600.000. Несумњив је Факт, да је у здруженим Државама оредња циркулација (узимање) књпга дости гла миог.о јачу размеру него шго је у великим јевронски.м библиотекама. Да бн се човек о том уверио, треба само да погледа на ову таблицу, у коју је Е. Рајер унео за сваку библиотеку и целокупан број овезака и средњи број књига, разгледаних или узиманих на чигање за једну годину: Број књига Свака је книга издаваних читаоцима вила на читању Библиотеке за једну годину у средњу руку Манчестер (РчШс Пћгагу! 1,380.000 8 до 10 пута Чикаго « 600.000 8 Лнверпул « 640.000 7 « Цинцинати « 670.000 5 « Париз (општ. биб.шогеке) 7 00.000 5 « Берлин (народне библио геке) 310.000 3 до 4 пута Бостон (РићНс Нћгагу) 1 . 1 00.000 2 до 3 « Беч (университ. библиот.1 ->50.000 0,7 пуга Њујорк (библ. Ассер) — 0,7 пута Хриетијанија (универ. библ.) — 0,17 пута Париз (народна библиотека) 370.000 0,60 « Минхен (краљевска биб .1.) 30.00 0 ,06 « Докле у Бечу један библиотечкн чиновник издаје читаоцима у средњу руку сваке године 100 књига, дотле у БгШ-Љ Миаеиш-у гакође један чиновник издаје 6.600, у париској народиој библиогеци и у бостонским јавним библмогокама по 7 до 8000, у библпотеци Асгор 10.000. у библиотеци ббрдип ској 16.000, а у библиогекама у Манчестру и Чикагу до 20.000 С друге стране не треба заборавити да највећи део целокупног броја књпга у северо-америчким рићНс Нћгапез чинз спиеи популарни, којих је много внше но чисго научних. Јасно је дакле да ће тај број читалаца увек бити већи него на другом месту. На завршетку ове библиограФске сгатистике износимо, по америчком «Оћгаг-у јоигпа1» (септембар — октобар 1 88 5. спиоак главнијих „Ргее рцћНс Нћгапез" у Здруженнм Државама;
Број
' ГРА 10КОГА
Бивдиот. годишњи
Број
Годишља цир-
Годишњи ПРИРА-
Градови
становцишгвл
ИЗДАЦИ (у ДОЛАРИМА
СВЕЗАКА
КУЛАЦИЈА КЉИГА
ШГАЈ целок. БРОЈА
Бостон
362.000
120.000
419.000
1,056.000
16.000
Чикаго
503.00 )
54.300
1 12.000
664.900
5.300
Цинцпнати
2 5 5,0 0 Ј
49.000
1 54.000
730.000
4.100
Лин (1јп)
38.000
5.700
32.000
90.300
1.300
Милвоки
1 1 6.000
1 7.700
24.0 0 0
83.000
2.800
Њу-Бедфор
27.000
5.100
45.000
7 1.800
2.400
Спринфелд
(М.)
33.000
8.200
49.000
57.200
1.800
Тантон
21.000
5.200
21.000
58.900
2.000
Вчестро
58.000
1 4.900
6 1.000
1 94.300
3.100
Сан Франснско
234.00
18.000
63.000
326.000
3.900
(Хе Цугеј.
Издаша и штампа краљевско-српске државне штампарије
Одговорни уредник Жчвојин П. СимиЋ