Prosvetni glasnik

1008

ДУХ НЛСТАВЕ И ВАСПИТАЊА

тедектуадном јачином ? Адп од папагаја никад нису постади фидозофи, ни од мајмуна мушки карактери. .. Прокунимо дакде механизам и Форму, и вратимо се природноме разватку своме и човечанском, јер нас само то може спасти од дремежа у коме смо, и понети на ону виснну, на којој може да стоји човек и његов дух !... Додази шесто питање. Оно гдаси овако : „Кодико је недељно (иди месечпо) аисмених задатака за/аваио ђацима и из којих предмета ? Неке од важнијих задатака у извештају споменутп. Јесу ди дотнчни паставници исирављади те задатке и накоји су начип ђацима поправке саопштавади ; а ако нпсу, зашто ? У опште је дп у ногдеду иисменп х задатака вршен распис од..." и т. д. У одговорама на ово ннтање надазимо ово. На неким местима су давани задаци само из Српског језика и Рачуна. На неким местпма из већине, а на неким скоро нз свих нредмета. На неким местима два пут недељно, обично пак и најчешће један пут, а ређе на 20 дана и месечно. На неким местима су сами наставници давади тезадагке у тим роковима, а на многим местима је савет у почетку године нанравио „расноред* писмених задатака и наставнпци су преко године давади задатке но томе распореду. А само су двојица „неке од важнијих задатака споменуди". Што се поправака тиче, ту сеизвештаји више сдажу. Сви су вршпди распис од 19. Децембра 1866. Задаци су, веди се тамо, поправљаии, иди код куће иди у школи, и враћани деци, а примедбе саопштаване иди свакоме нојединце, иди јавно за све. Шта из овога можемо да видимо ? Кад пзбацпмо књиге и учење из њих, и кад избацимо „дпктанда" и учење из њих, а унесемо науку и учење из природе саме, а ђацима оставимо да о томе сами воде бедешку за свој рачун како ко зна : онда се сасвим мења и Форма и обим нисмених задатака. Онда ђаци скоро свакога часа из свакога предмета имају ио неки мади писмени задатак. Управо тада се време свакога часа (и нредмета) тако подеди, да пода времена оде на умнп усмени а скоро друга половина на какн ппсмени или цртежни рад. Или с е

то чини заједпо, мешовито, цедог часа (на пр. у Математици). Онда наставницима остаје од воље, да по потреби и нахођењу, ио каткад даду што, да се и код куће изради. Овим кућевним задацима може бити само један циљ, а тај је: да још даље развпјају саморадњу у ученика. То мора бити циљ и свакоме нредмету. По томе и задаци се могу давати из свих нредмета. Но главно је : да се сваки предмет мора исцрнсти п свршити у школи, не остављајући ни мадокући, кућњем учењу и кућевним задацима. Кућевни задаци могу бити само самостадно проширивање и утврђивање онога, што се већ у школи свршидо и изучпло. Кад ће пак који наставних да да којц ни(мени задатак, и нз чега, намасечини да је то врло јасно : да ће сами наставници у течају својих предавања најбоље знаги и одређивати то време. Сем тога, они ће најбоље одређивати, сваки за свој предмет, п меру : колнко ће пута недељно иди месечпо да даду што деци на самосталну израду код куће. Ваља само знати ово : шго је вигае ових самосталних задатака, то је боље, а што их је мање код куће, то је боље. Јасно је дакле, да се они већином, и готово сасвим, имају радити у школи. Учење и настава нпје само памћење, него и вежбање. И што се нде даље , то све више вежбања а све мање „учења". Према свему овоме, кад ми видимо, да се само из неких предмета дају пнсмени задацп, кад видимо да се врло ретко дају и у шкоди н код куће, и најиосле кад видимо да се и то не одређује по потреби и времену, но да и то већином проФесорски савет у почетку године одређује (не знамо по чему): онда нам то још више наговешћује и нотврђује оно нређашње : да се предавало по књпгама и „диктанду", и да се нрави циљ писменнх радова није појмио како ваља. Задацп нам не излазе као потреба предавачка, као саставни део сваке наставе, сваког предмета и сваког часа, већ као нена засебна дужност, која има „по распису" да се „врши". А то нам опет све потврђује, да настава није имада онај карактер и ону вредносг, коју може и треба да пма. Седмо питање је ово ; „Да ди је нри предавању Науке хришћанске опажан упдив њен на дух н морал ђака? Ако то нпје постигнуто,