Prosvetni glasnik

62

ДУХ НАСТАВЕ И ВАСПИТАЊА

Ммнералогијом и Хемијом, а обе иоследње продужити упоредо и у IV разреду. Сваки ће наставник признати, да учепиди наши изиесу најмање знања — односно природних наука из Хемије и Минералогије у средњим шкодама, те с тога треба Хемпју предавати бар с манералогијом напоредо, ако се она — ма из ког узрока — не може предавати пре минералогије; јер нема смисда учити хемијски састав минерала а немати појма о Хемији, састојцима (елементима) тела. „Прпродни систем у предавању прпрод11их наука био би потпун само онда, кад би се у првом разреду почињало са хемвјом, у II са минералогијом, у III са ботаником, а у IV са зоологијом продужујући хемију у сва четири разреда напоредо ; и оида би се хемија — веома важна наука — могла добро проучити кроз 4 године па после у V, VI, VII разреду продужити природне науке ма којим редом. Дакле ако би се могло иочињати са хемијом, онда би имало потпуног смисла држати се природног реда при предавању природних наука, а иначе ваља почињати обрпуто (према поменутом начелу). „Нека ми је дозвољено иоменутп : почињати са хемијом, стало би више материјалних жртава, дакле било би скунље, што такође ваља имати ва уму. Но школа ваља да буде школом, и свака уиггеда од школе доноси више штете но користи. Но ако се баш мора нешто уштедити од школе, опда би боље било све дворазредне гимназијске реалчице бар оне које се не могу подићи на четири разреда гимназије — укинути а остале претворити у ниже гимназије од 4 разреда, јер је и онако слаба корпст од тих дво-разредних школа по томе, што ученик — који не продужи и остале разреде — из њпх не износи неку делину, јединицу знања, коју би могао с коришћу употребити у своме јавном животу, већ је то његово знање за практичап живот с врло малом раздиком, онолико колико и из добре осповпе школе. „Вредност школа цени се ио каквоћп а не по количипи (ио квалитету а не по кван-

титету). Но ако се хоће неукидати дво-разредне реалчице, онда нека учини оиштина оно што држава не може — као што доиста држава све не може — па нека сама купи све хемијске апарате п препарате, кад хоће школу". Шта видимо дакле из свега овога ? Код учила видесмо, да се највише помињу слике, за тим где где хербаријум и каке збирке истинских или вештачких иредмета. Код опита видесмо, да су они скоро свуда чињени из Физике и Хемије и то с добрим успехом, само на једном месту не. К,од извођења ђака у поље видесмо, да су скоро свуда, сем опет једнога места, ђаци извођени у поље и то разно : негде се вели неодређено „чешће", негде „кад је год била потреба", негде „сваке недеље и четвртка после нодне", а негде, и то на више места 4—5 иута, б пута, В пут итд. преко цеде године. Код прикуиљања предмета из ирироде за студије и кабинет видесмо, да је на већини места скунљано, и то највише биље, али рачун о томе и списак да је вођен само на неколико места. И најносле, у одговорима о мишљењима наставничким и саветским видесмо, да је већина дала свој глас за напомену министарску у питању : да се Јестаственица, место Минералогијом, почиње Зоологијом. Поред тога, видесмо још на више места предлог : да се Минералогија споји с Хемијом у IV разреду. Само један од директора поклонио је овоме предмету особите пажње и иоказао опширније каки подожај и расноред ваља да заузму Природне Науке. Он вели, ако се оће нриродним редом, онда ваља почињити Јестаственицу Минералогијом; али онда треба да иретходи Хемија. Ако се хоће вештачким редом, онда је ваља ночињати Зоологијом. Но важност, вели, и једног и другог предмета, и Јестаственице и Хемије, захтева да се и једној и другој иоклони много више иажње, а нарочито Хемија да се истави нанред и да се заступи што се може јаче. Других предлога не видимо више нигде и никаких.

(Настаииће се)