Prosvetni glasnik

9

КЛАСИЦИЗАМ ИЛИ РЕАЛИЗАМ

у скором времену, за то служи као најбољи доказ та околносг, што је влада образовала једну нарочиту комисију, која има да реши ово иигање. У овој се комисији и министар (Гледстоновог министарства) просвете.г. Мундела(?), који је у лето 1885 године долазио у Дрезду, да проучи овдашњу слепачку школу ц њено уређење, као и начин старања о отпуштеним и школованим слепцима. Школе, уз које иостоје и радионпце, већ одговарају боље своме задатку ; јер бар неки деосдених може ио свршетку школе да остапе

у радионици. Овде слеп ииа све угодности, и цело уређење радионице подешено је иреиа слепилу. 0 набавцп материјада, као и о продаји израђених предмета стара се сам завод ; а слепоме се плаћа што заради. На тај начин слец никад не може бити без рада, и онда ће бити у стању да свакад заради своје издржавање. Колика је просечна заслуга једног сдеиог мајстора у тим радионицама, то ћемо видети, но што разгледамо и оне радионице, које нису у свези са сдеиачким шкодама.

(Наставиће се)

„КЛ1СИДНЗЛШ ИЛИ ГЕАЛНЗАШ? 4 ' студија о школској наставк при општеш образовању

(Н а с ] Надамо се, да нисмо пропустили ниједну начедну чоњеницу из соере класичких аргумената. Питање дакле има две стране чнсто шк ЈЛСку и култ)рну. Идеали, потребни за опште образовање, тврде застунници овога правца 1 ), надазе се у кдасичком — грчком ц римском — свету: имају пак ту нарочиту добру страну, што се одликују не само својом савршеношћу него и простотом и дакоћом за схвагање. Изучавањем, дакле ваљано класичких тежања и осећања, образује се п цају оне чекиње, које се овде плаћају као злато. Иико не уме да их употреби, па чак не зна да се оне на другом месту употребл>ују, и да пх може продати. па за то, баца тај драгоцени магеријал, а иде у дућан да купи четку, коју је у другој земљи слепац направио од тог истог материјала. Овде није место, да ово иитање даље развијамо ; али пз овнх напомена већ се у неколико види од колике бп вредиости бнло за наш културнн развитак, кад бп и ми наше олепе образовали за ваљане занатлије, и рчсејали их по целој Србији, да нам праве четке, котарнце, ужета, канан, столице — све оно, шго сада с,л стране доносимо. Они би нам били од користн не само као занаглије него и као интелигентнн .вуди, који би утицали на развитак нашега народа и у другнм сгварима, сем занага. ! Ј Види на прилпку, класичка насгава у нашим гимннзијама од Ј. Туромнна. Боогр. 1884 Стр, 7—12.

а в а к) наспитава у духу класичке цивилизације, у идеалима класичке старине, а не у модерном „материјализм.у" и „американизму", као што су они крстили дух нове цивилизације. Сунротно нашем гдедишту нм, садржину школске наставе, не тражн се за класичну наставу обично стварно знање из природних и социјалиих наука, већ се нарочито циља на то : да школа образује умегничким, па и научним продуктима класичке књижевности, поезијом Хомера, Хорација, Виргилија и осталих класичких уметника и несника, да се етудују што више кдасичкн књижевници и класичка култура. Оснм тих средстава за моралпи развитак, кдасицизам хоће да да и критерију и за продукте уметничког света. Тврди се, на нридику, без устезања, да се нрава езтетичност налази само у творевинама класичкога света, антички укус у поезији, у архитектури, у музици, сликарству и осталим уметностима требадо би да одговара захтевима свију времена, а васпитни карактер тих прерогатива могућан је зато, што ће, тврди се, идеали тога света остати вечито стварни идеали за човечанство... Не види ли се из овога , да питање о „класицизму" и „реализму" доиста засеца врло дубоко учсам карактер образованости и цивидизације, као што смо још нре поме-