Prosvetni glasnik

КЛАСИЦИЗАМ ИЛИ РЕАЛИЗАМ

69

тоднко нам је и потребније и лакше нојмити значај и нашнх историјских личности и њихових, па и вародних идеја. Овај утицај стоји изнад сваког другог, а за то домаћа историја најудесиије може и постати всторија као наука у општем образовању. Многа од ових питања уплетаће се и доцније. Факат је дакле јасан, да у класичкој настави нема двају најважнијих елемената општег образовања: реалног позитивног знања из нриродних и физичких наука и таког истог знања из социологије. Еласицизам нема ни близу таквих средстава, којима би се тај најважнији основ општег образовања попунио р створио, сагласно нашим потребама. Гимназијско образовање, изведено на тако штурим и у најважнијим елементима ненотпуним принцинима, несумњиво је, не би могло носдужити ни за Факултетске студије, које бн иза њега дошле. Али данас, кад су позитнвне науке учиниле тако енохалне реводуције, и сам кдасицизам силази на друго земљиште. Његове претенсије управљене су на друга, исто тако важна питања у гимиазијској настави за опште образовање. Гимназијска настава, према класичким захтевима, треба да буде таква, да гимназијско образовање буде нрипрема за Факултетске студије и да, као опште образовање, онет развнје хумана осећања, жељу и интересовање за науком и свим оним, што је лепо и идеално. Гдавно аргументовање окреће се око претенсије, по којој је кдасичка настава васиитна раг ехсеПепсе. Према томе класицизам се не да ни замислити безучења кдасичких језика на нрвом месту. Нитање о класичким језицима т^ дико је важно по класичко образоваае, да су, слободно мо. жемо рећи, у њему сва остала иитања, око којих се и сама дискусија води. Језици у опште служе као кључ за лнтературу, и без њих би остало невиђено, неисцрпљено свеколико благо тих умних ризница, у које треба Да удази сваки образован човек. Долазе само нова нитања: који су језици пајпотребпији, која је литература најкориснија — стари или модерни? — Пгтање се дакде унрошћава. Дискутовање целог овог спора своди се на то, што „класнцизам* тврди, да су за гимназијско онште образовање важнији класички, а „реализам" — да су важнији модерни

језици (француски, немачки, енглески, па и још неки важнији за практичну употребу). У неколико иде се и даље — „реализам"' искључује класичке језике из наставе. Претензије, које класпцизам чини у своју корист, имају троструке обзире: важност класичких језика за развнјање духовних способносги, важносг класичке Д5?тературе и Функције класичкпх језика пјји Факудтетским студијама. Према овоме прегледу, изгледадо би, да има питања, која смо ми изгубили из вида, кад смо претресали принципегимназијскенаставе, пошто се овде ова питкња јављају у новој светлости. Али није тако. За гимназијску наставу ири онштем образовању језиковна настава није нешто најбитније и најглавније. То смо још раније ноставиди. Опште образовање не оснива се на знању овога иди онога језика, већ на реалним знањима ириродно - физичких и социјадних наука. Па и сама језиковна настава обухвата два Фактора, које треба одвојено, сваког за се, гледати, кад се говори о њиховом значају за наставу и за образовање. Граматика, као један Фактор, кдасиФикујући и генерадизујући језиковне чињенице врши неки, извесни угицај на само догичко мишљење и на одакшавање при учењу самога језика. Ади ипак тај утицај на дух своди се највећма на вежбање памћења. Само генераднзовање граматично није тако, да би му се могли нринисати неки велики прерогативи. У том погдеду граматика оставља веома велико поље све новим захтевима, које она не може да подмири. Врстају се истина именице иди придеви или глагоди у оиште Форме и класе, али у свакој граматици има н доста изузетака Факата, који се не дају генерализовати и кдасиФиковати, због чега се свакаква граматика не може ни употребљавати за ону намеру, по којој би она могла развијати догичко мишљење. Излази дакде њен наЈвећи утицај на дух само — вежбање у намћењу. С друге стране, граматика забављајућп дух у овоме правцу, сву пластичну снагу његову уиотреби у тодикој мери, да за друге циљеве или ништа и не остаје иди наступа изнемогдост. С тога ми никако нисмо ни могди дати језиковној насгави највећу важност. Други је Фактор учење језика при језиковиој настави. Овим се опет цримиче Фидодотком, спецпјалном, образо-