Prosvetni glasnik

педагошке ствари

реди ваља убек да имају доста ограничен број ђака, те да би реФорие све користи донеле". 1 ) Браиећи данашње оцене из писмених задатака г. Миодраговић напада и ону моју папомену у којој се тврди, да се данас оцене из писмених задатака дају и онда, кад ђаа није усмено ни пропитан, кад га још нико и не познаје. 2 ) Он тврди да ће наставник бити „најправичнији ако то незна". Али даје овако вегово мишљење погрешно, и да се о томе у школама друкчије мисли, нека посведоче ове врсте из унутства за аустријске гимназије, где се од речи до речи вели ово за писмене задатке: „они треба да су удешени према средњој (просечној) моћи ђачкој, али при том толико тешки, да ђачку схватљивост драже, а опет тако лаки, да могу већини за руком поћи". 3 ) А на другом месту вели се ово : „Често се дешава код таквих пронитивања, да гдекоји ђаци због забуне или узбуђености буду оштећени у мирном и поузданом размишљању, п да ресултати њиховог рада не сгоје у сугласности са њиховим другим пословима; с тога бп било неправично, кад би наставник у таким случајима при давању оцене, при којој треба узети у обзир укупне ђачке радове, дао сувише велику важност нојединим погрешкама, или појединим брзоплетим одговорима". 4 ) Као што се дакле види, тражи се да наставник своје ђаке иознаје, да нознаје њихове личне особине и њихове укупне радове, дакле и њихове усмене одговоре, па тек онда да може у писменим радовима дати онакве оцене, које ђачком понос; и частољубљу неће ни мало штете нанети. У овом обзиру не мање је важно и оно, што се о тим задацима у истом упутству на другом месту говори. Ево шта се тамо вели за Д и II разред : „Не може се тачно одредити тренутак, кад писмени за-

!) Р1ап сГе(;ис1е8 роиг Геп8е1§петеп<: весошШге о1а8вј^ие, 1 882 г. стр. 8.

2 ) У моме чланку о тим задацима казато је Да се слаба оцена даје и онда, кад ђака нико није пропитао без ове речи усмено ; али сам смисао показује, да се овде мисли само на усмено а не и на писмено пропитивање, те према томе овде нема ничега. што би било недоследно, као што би с е хтело да докаже.

3 ) \Уе1зип§еп стр. 4 9.

4 ) 1пв1гисИопеп стр. 2 50.

даци у школи ваља да почну, то зависи од броја, од даровитости и гдекојих других прилика. Али може се у опште рећи, да се са овим има тек онда почети, кад су ђаци многим вежбањем у школи под руком наставника, даље усменим а у скоро и писменим вежбањем код куће, где у времену и помоћним средствима нису нимало ограничени, стекли извесно поуздање, самосталност и окретност у конструисању и превођењу реченица: а ово моћи ће баш п са средњим ученицима да се постигне од прилике за 8 недеља«. 1 ) Као што се види, тражи се за извесне предмете не само да наставник своје ђаке познаје, него се тражи још и то, да се писмени радови у школи тек онда почну, кад су ђаци у предмету извесну окретност и самосталност постигли. Тако дакле што ја тражим, да наставник при давању ех1;етрогаИа мора своје ђаке познавати, да мора знати њихову средњу способност — то тражење није из ваздуха узето, него је узето из рада, из практике оних школа, које нам у том послу могу за углед служити, и на које се можемо пре угледати, него ли у области школовања радити по онаквим рецептима, какве нам г. Миодраговић веома обилато нуди, и за које сам у овом чланку на више места показао, колике вредности у себи имају, и колико се својом доследношћу одликују. На реду је и оно моје тврђење, да су оцене из писмених задатака ирема нашем закону за рачунање оцена веома строге, и да их као такве треба одбацити. Г. Миодраговић вели да ово није истина и да решава средња оцена, као да средња оцена у овом послу има оно значење, какво има средња вредност у рачунима смесе, или средња дужина у Геометрији. 2 ) Ја сам још онда напоменуо, а то и сада напомињем да у нас има доста школа, где су разреди веома препуњени, а то су обично млађи разреди, тако рећи јучерашња деца, према којој треба и највише обазривости и највише нежности. Па кад се помисли да ђаци ових препуних разреда могу бити прозвани у једном двоме-

*) 1пб1гис11опеп стр. 42. 2 ) Види о томе чланак : Оцене у нашим гимна зијама у осамнаестој свесци „Просв. Гласника« -