Prosvetni glasnik

ПЕДАГОШК

Е С Т В А Р И

75

многобројноеги ових задатака у нас откида много времена усменој настави, и тражио сам да се ови задаци на мањи број сведу. Овако тражење не само да је потекло од мене, него је оно истакнуто много пре и много раније у толиким извештајима наших средн.их школа, и сви ови извештаји подједнако доказују, да је ових задатака много, и да их треба на мањи број свести. Шта на ово одговара г. Миодраговић ? Он као обично одговара да ово није истина. Он вели : „к жалба на немање времена сведочи, да се и сувише времена троши на наставу речима. Ми тврдимо да има времепа доста, кад се настава паметио распореди". Да ли се у нас „и сувише времена троши на наставу речима", то он није у стању доказати. А да у нас за наставу нема довољно времена, доказн су томе извештаји наших средњих завода, где се због претрпаности иредметима п због њвхове опширности за поједине разреде олакшице траже. А шта да се рекне о томе, што данас у целоме образованом свету гимназијска наставатраје осам (у Аустри.ји) или девет годипа (у Француској н Немачкој), док у нас та настава траје само седам година? Шта да се рекне о томе, што се тамо предмоти не уче ни мало опширније, и да обавезних предмета нема внше ни тамо, него што их у нас има ? Да ли ће он и за те школе рећи да се у њима „и сувише времена троши на наставу речима"...? ...0 кад би те школе само знале за ову његову ђенпјалну умешност, оне би нам за цело... завиделе! Да овом нриликом напомеием још нешто, што овим нитањем о школском времену стоји у неколико у свези. На име ја сам у своме нређашњем чланку узгредно напомевуо и то, да писмени задаци (школски и домаћи), подстичући ђаке да изучене ствари понављају, чине настави веома важну услугу, али и нак да те задатке не треба тако често давати, јер они усмену наставу не могу заменити, и да је усмена настава сунце, која све осветл>ује. Ево шта ми на то г. Миодраговић нребацује: „Види се да је он поштовалац старе Фразерске наставе речима. Настава је прво реална, очигледна ; онда у ВДогим предметима има да се вежба, ради; Па 1ек ондадолази говор, Формулисање онога

што се видело, нроизвело, начинило, и за тим покушај да се и наиише оно што се видело научило и запамтило.... Речи не стварају ништа. Оне само понављају или изазивљу оно што је већ створено". Овакој замерци, баш да би јој у другој прилици и било места. овде јој места бити не може. Јер настава, била она најпре очигледна или не била, она се без говора и посредовања наставнпка ни замислити не може; а најмање се може замислити, да ће се наставнички говор и рад тиме заменити, што ће се задавати многобројни писмени задаци, да их ђаци у школи и код куће израђују. Овој замерци нема места ни због тога, што он у својој расправи и сам доказује, да сваки наставнн иредмет „има ово двоје за задатак : да саопштава своју садржипу и упознаје са обликом којнм се она износн. И може ли ово двоје једно без другога ? Никако". Он ово и на другом месту потврђује, јер вели: „језик је гласно мишљење", а то исто потврђује и на оном месту у својој расправи где вели да има предмета, у којима „без речи не може нн садржина да им се саоншти, на пр. Историја и све ствари у Форми прнповедној и размишљаличкој". Тако он говори у почетку свога чланка, а доцније, на завршетку, он са свим противно доказује, да наставник не мора ни говорити, него нека се влада као оно Гогољев архнвар, који се због велике ревности и сам нретвара у Фасцикулу, и себи нумеру придева : „нека се изнесе, види. зна, научи па макар се ћутало, макар се ништа не рекло". Он другим речима тражи, да наставник ради оно, што опсенари на саборима раде, и што је покојни Фикић онако славно радио : да изнесе, да покаже, а прп том да скоро ништа не каже. И целу ову гомилу противуречних Фраза он је само за то изнео да докаже, као да сам ја погрешпо што сам у своме ранијем чланку рекао, да је усмена настава средиште, око којег се све окреће, и да се она не може ничим заменити. Али да ја у томе нисам учинио никакву погрешку јамчи ми између осталога и то, што се усмшој настави у целом свету даје онако значење, какво сам јој и сам дао. Ево на прилику шта се вели у програму за гимназије у Француској : „усмена тума10 *