Prosvetni glasnik, 15. 02. 1887., str. 18

ПЛСПИТАЊЕ КАО НАУКА

њивати податке, које учитељ изноеи, Да ли се за екепериментадне машшуладије треба осиособљавати ради саме те способности, то зависи од тога, колико и каввих изгледа има , да ће се од тога, доцније чинити каква уиотреба. У зоолошвим курсовима у „8сЈгоо1 о{ Мгпез " има разреда за учитељске нрииравнике, у којима се еецирање ирактички с великом коришћу ради. Али, не може се тврдити, да се не би могло и простим показивањем сецираних пренарата саопштити врло драгоцене ноуве, а да ученик и не суделује непоередно у самоме раду. Тако, може се добити са свим ваљаног знања из експерименталне Физдве у једном курсу, где би се сви нужни експерименти ноказивали, али без активног суделовања ученика. Да би се уснешно извео један екснериманат треба велнке обазривости и опрезности, а е тим и ручпе умешности. Неки од екснеримената нретпостављају да се већ има извесног знања, с којим оиет ученив још није можда упознат, и ако је оно чврсто укорењено у духу онога, који екепериментује. ПГто се тиче саме ручне умешности, она се не - може сматрати као једаи део научне наставе или образовања; а за њу треба да се утроши и времена и нажње док се добије. Настава из Физике у лабораторијама (једна нова установа) као и настава из Хемије у истим местима врло је добра за увођење у различне научне нозиве, као

што су инжињерски, машински и шабричви. Али то се не може ематрати као један важан саставни део општег научног образовања, и сувише би свуио коштало, ако би се рад тога морала занемарити каква друга научна област. А особито, кад се образовање управи на вигае духовне операције, било бн са свим неумесно, да ее велики део времвна жртвује на ручни рад. Што се у корист практичке наставе за онште образовање може рећн, јесте то, да вад се неве од евсперименталних наува изуче на овај начин, онда се добије иојам о методама, ручној уметности и мерама онрезности (које прииадају егзактном носматрању). Довољно ће бити, вад се иравтичко искуство добије на једном једитом предмету, а интерес, којн од рада самог долази, биће обилата награда за труд, који се за то уложи. Јасна је ствар, да без практичког изучавања нико се не може образовати у неком од ексиерименталних цредмета до оне висине, где ће бити као потлун зпалац или ауторитет у тој науци. Алн да се иоуке и образовање нренесе на друге области, биће довољно и онаво образовање, које је добијено и без онолике свезе еа нрактачвим екепернментовањем. Нама иије нужно да смо нрактички као физиолози радилп, па да можемо резултате ове науке применити на Физичке условЈ духа.

УСМЕНА НАСТАВА И КОМПСН^ИЈЕ (изводи или кратки учебници)

У нрвој настави, а донокле и доцније у вишој настави која за оном долази, унотр. бљују се комнендије као средетво за предавања (учење). Унотреба та чини се на различне начине : по некад учитељ казује усмено целу садржину иредавања, и при томе му служе комнендије као опширнији ослонац

а ио некад опет он узима иоједине делове за усмено разлагање, те на тај начин обраћа пажњу ученика на оно, што они треба да ураде, а сав даљи рад оставља њима самим. Или он захтева у нредавању, да му ученици кажу садржину иеке књиге, и онда сам ири томе додаје објашњења или нонравке, како