Prosvetni glasnik

ПЛСПИТАЊЕ КАО НАУКА

њивати податке, које учитељ изноеи, Да ли се за екепериментадне машшуладије треба осиособљавати ради саме те способности, то зависи од тога, колико и каввих изгледа има , да ће се од тога, доцније чинити каква уиотреба. У зоолошвим курсовима у „8сЈгоо1 о{ Мгпез " има разреда за учитељске нрииравнике, у којима се еецирање ирактички с великом коришћу ради. Али, не може се тврдити, да се не би могло и простим показивањем сецираних пренарата саопштити врло драгоцене ноуве, а да ученик и не суделује непоередно у самоме раду. Тако, може се добити са свим ваљаног знања из експерименталне Физдве у једном курсу, где би се сви нужни експерименти ноказивали, али без активног суделовања ученика. Да би се уснешно извео један екснериманат треба велнке обазривости и опрезности, а е тим и ручпе умешности. Неки од екснеримената нретпостављају да се већ има извесног знања, с којим оиет ученив још није можда упознат, и ако је оно чврсто укорењено у духу онога, који екепериментује. ПГто се тиче саме ручне умешности, она се не - може сматрати као једаи део научне наставе или образовања; а за њу треба да се утроши и времена и нажње док се добије. Настава из Физике у лабораторијама (једна нова установа) као и настава из Хемије у истим местима врло је добра за увођење у различне научне нозиве, као

што су инжињерски, машински и шабричви. Али то се не може ематрати као један важан саставни део општег научног образовања, и сувише би свуио коштало, ако би се рад тога морала занемарити каква друга научна област. А особито, кад се образовање управи на вигае духовне операције, било бн са свим неумесно, да ее велики део времвна жртвује на ручни рад. Што се у корист практичке наставе за онште образовање може рећн, јесте то, да вад се неве од евсперименталних наува изуче на овај начин, онда се добије иојам о методама, ручној уметности и мерама онрезности (које прииадају егзактном носматрању). Довољно ће бити, вад се иравтичко искуство добије на једном једитом предмету, а интерес, којн од рада самог долази, биће обилата награда за труд, који се за то уложи. Јасна је ствар, да без практичког изучавања нико се не може образовати у неком од ексиерименталних цредмета до оне висине, где ће бити као потлун зпалац или ауторитет у тој науци. Алн да се иоуке и образовање нренесе на друге области, биће довољно и онаво образовање, које је добијено и без онолике свезе еа нрактачвим екепернментовањем. Нама иије нужно да смо нрактички као физиолози радилп, па да можемо резултате ове науке применити на Физичке условЈ духа.

УСМЕНА НАСТАВА И КОМПСН^ИЈЕ (изводи или кратки учебници)

У нрвој настави, а донокле и доцније у вишој настави која за оном долази, унотр. бљују се комнендије као средетво за предавања (учење). Унотреба та чини се на различне начине : по некад учитељ казује усмено целу садржину иредавања, и при томе му служе комнендије као опширнији ослонац

а ио некад опет он узима иоједине делове за усмено разлагање, те на тај начин обраћа пажњу ученика на оно, што они треба да ураде, а сав даљи рад оставља њима самим. Или он захтева у нредавању, да му ученици кажу садржину иеке књиге, и онда сам ири томе додаје објашњења или нонравке, како